Matija Babović o usponima i padovima: Ljutim se i na sebe

Kad god je izlazio na teren, nikad nije razmišljao o tome da li je ta zelena pozornica dostojna njegovog kvaliteta. Trudio se da svaku ulogu koju mu poveri šef stručnog štaba odigra tehnički i taktički perfektno i naravno, nije mu to uvek polazilo za nogom.

Čak i kad je dobro znao da je mogao da pruži daleko više sa terena nije izlazio gledajući u travu, već u nebo, jer je kroz karijeru naučio da biti fudbaler, pre svega, znači biti čovek, a on to jeste. Njegovo ime je Matija Babović. Po profesionalnom opredeljenju napadač, trenutno Teleoptika.

- Dešavalo se da ne odigram dobro, iako u svaku utakmicu ulazim motivisan da pružim najbolje. Posle partija koje nisu bile sjajne, uvek sam ljut na sebe, ali to je sastavni deo sporta i navikao sam. Uvek težim da uradim sve što je do mene da moja ekipa pobedi.

Posao svakog ofanzivca je da beskompromisno rešeta mreže rivala, samouvereno, bez pardona. Da proda dribling, proturi loptu kroz noge, napravi „ringišpil”...

- Sve je to tačno i ono što ja najbolje znam da radim je da postižem golove. Logično, kad oni izostanu nisam zadovoljan, jer ipak su oni ono što me može odvesti do vrha.

Pazi na svoje misli, one postaju reči, pazi na svoje reči, one postaju dela, pazi na svoja dela, ona postaju navike – sročio je davno kineski filozof Lao Tzu. Može se naslutiti da je fudbal kao životno opredeljenje s godinama postao navika u životu visprenog ofanzivca.

- Jeste, naravno. U situaciji u kojoj se trenutno nalazimo više od svega mi nedostaje fudbal, odlazak u trening centar, utakmice. Osim toga, mnogo mi fali i društveni život, ono svakodnevno zujanje sa prijateljima...

Načina da se ubije dosada je bezbroj, ali Matija, čiji je jedan od zaštitnih znakova kućno vaspitanje, opredelio se za jedan od lepših.

- Ovih dana mnogo pomažem mami u kućnim poslovima. Obzirom da smo svi na okupu ništa mi ne pada teško. Kad kažem kućnim poslovima pod tim podrazumevam zaista sve i zadovoljstvo mi je što sam u prilici da pomognem majci.

Virus kovid 19 izazvao je tektonsko podrhtavanje na globalnom nivou, a prioritet svih preofesionalnih sportista je održavanje forme.

- Po planu i programu treniram kod kuće, a tokom nedelje, kad je to dozvoljeno, idem na trčanje. Osim toga, slobodno vreme provodim igrajući igrice preko interneta sa drugarima, gledam serije...

To što je rođen u poznatoj porodici Babović nijednog trenutka tokom odrastanja nije bilo teret, bar ne na način na koji je za mnoge klince poput njega.

- Percepcija drugih ljudi je možda pogrešna što mogu da razumem, ali ja sam odrastao normalno, kao i sva druga deca. Nisam osećao bilo kakav teret, zaista.

Obzirom da planira da još dugi niz godina bude nerešiva enigma za mnoge golmane pitanje koje nije moglo biti bačeno u etar je gde sebe vidi kroz jednu de-ceniju.

- Mlad sam i za deset godina ću se i dalje baviti fudbalom, tako bar planiram. U bliskoj budućnosti sebe vidim u nekom od evropskih klubova. To su moji snovi i želje i naravno da imam prava da sanjam, kao i svaki čovek.

Partije koje je pružao u juniorskim selekcijama OFK Beograda dugo su se prepričavale i na osnovu svega što je tad demonstrirao na zelenim površinama stiče se utisak da je u aktuelnoj godini mogao da bude daleko iznad srpskoligaške scene.

- Do sada mi se kockice nisu baš složile. U sportu, kao i u životu, pored svog truda i napora koji se ulaže, potrebno je i mnogo sreće.

Za kraj, bez upućenog pitanja, ali kako mu vaspitanje nalaže, nije propustio priliku da se obrati široj javnosti.

- Svim građanima želim dobro zdravlje i ujedno čestitam prvomajske praznike, pošto je Vaskrs prošao – poručio je Matija Babović, ofanzivac koji je sa loptom na „ti”.