Матија Бабовић о успонима и падовима: Љутим се и на себе

Кад год је излазио на терен, никад није размишљао о томе да ли је та зелена позорница достојна његовог квалитета. Трудио се да сваку улогу коју му повери шеф стручног штаба одигра технички и тактички перфектно и наравно, није му то увек полазило за ногом.

Чак и кад је добро знао да је могао да пружи далеко више са терена није излазио гледајући у траву, већ у небо, јер је кроз каријеру научио да бити фудбалер, пре свега, значи бити човек, а он то јесте. Његово име је Матија Бабовић. По професионалном опредељењу нападач, тренутно Телеоптика.

- Дешавало се да не одиграм добро, иако у сваку утакмицу улазим мотивисан да пружим најбоље. После партија које нису биле сјајне, увек сам љут на себе, али то је саставни део спорта и навикао сам. Увек тежим да урадим све што је до мене да моја екипа победи.

Посао сваког офанзивца је да бескомпромисно решета мреже ривала, самоуверено, без пардона. Да прода дриблинг, протури лопту кроз ноге, направи „рингишпил”...

- Све је то тачно и оно што ја најбоље знам да радим је да постижем голове. Логично, кад они изостану нисам задовољан, јер ипак су они оно што ме може одвести до врха.

Пази на своје мисли, оне постају речи, пази на своје речи, оне постају дела, пази на своја дела, она постају навике – срочио је давно кинески филозоф Лао Тзу. Може се наслутити да је фудбал као животно опредељење с годинама постао навика у животу виспреног офанзивца.

- Јесте, наравно. У ситуацији у којој се тренутно налазимо више од свега ми недостаје фудбал, одлазак у тренинг центар, утакмице. Осим тога, много ми фали и друштвени живот, оно свакодневно зујање са пријатељима...

Начина да се убије досада је безброј, али Матија, чији је један од заштитних знакова кућно васпитање, определио се за један од лепших.

- Ових дана много помажем мами у кућним пословима. Обзиром да смо сви на окупу ништа ми не пада тешко. Кад кажем кућним пословима под тим подразумевам заиста све и задовољство ми је што сам у прилици да помогнем мајци.

Вирус ковид 19 изазвао је тектонско подрхтавање на глобалном нивоу, а приоритет свих преофесионалних спортиста је одржавање форме.

- По плану и програму тренирам код куће, а током недеље, кад је то дозвољено, идем на трчање. Осим тога, слободно време проводим играјући игрице преко интернета са другарима, гледам серије...

То што је рођен у познатој породици Бабовић ниједног тренутка током одрастања није било терет, бар не на начин на који је за многе клинце попут њега.

- Перцепција других људи је можда погрешна што могу да разумем, али ја сам одрастао нормално, као и сва друга деца. Нисам осећао било какав терет, заиста.

Обзиром да планира да још дуги низ година буде нерешива енигма за многе голмане питање које није могло бити бачено у етар је где себе види кроз једну де-ценију.

- Млад сам и за десет година ћу се и даље бавити фудбалом, тако бар планирам. У блиској будућности себе видим у неком од европских клубова. То су моји снови и жеље и наравно да имам права да сањам, као и сваки човек.

Партије које је пружао у јуниорским селекцијама ОФК Београда дуго су се препричавале и на основу свега што је тад демонстрирао на зеленим површинама стиче се утисак да је у актуелној години могао да буде далеко изнад српсколигашке сцене.

- До сада ми се коцкице нису баш сложиле. У спорту, као и у животу, поред свог труда и напора који се улаже, потребно је и много среће.

За крај, без упућеног питања, али како му васпитање налаже, није пропустио прилику да се обрати широј јавности.

- Свим грађанима желим добро здравље и уједно честитам првомајске празнике, пошто је Васкрс прошао – поручио је Матија Бабовић, офанзивац који је са лоптом на „ти”.