ПЕТЕРАЦ: Посао за Удружење лигаша

Пише: Дејан Стевовић

У једном тренутку, пре седам година, Заједница прволигаша на чијем је челу био Миодраг Перишић, је имала важну улогу у сређивању односа у савезу, са крајњим циљем смене Велибора Совровића и стављање тачке на како се рекло пословању које је произвело велике дугове, преко 1,2 милиона евра.

Совровић је са својим тимом смењен, дугови су остали и ко зна докле би били мач над главом док председник Србије Александар Вучић захваљујући разговорима са председником ВСС није решио да директно помогне трофејној организацији и одлуком Владе је реши свих дугова.

Али, није то тема. Буџети свих савеза су скресани, јер нема такмичења, а уз то ВСС је решио да уложи у балон на Дорћолу. То је један од разлога што клубови ове сезоне неће имати помоћ у чињеници да савез сноси трошкове службених лица.

Клубови ће морати сами или уз помоћ локалних управа која се разликује од места до места, да реше питање трошкова. Није лако, поготово не ватерполо клубовима.

Организација једне утакмице, судијске и делегатске таксе, путни трошкови, обезбеђење догађаја и плаћање базену термин кошта у просеку око 1.000 евра. Плус, минус нека стотина. За девет домаћинства око 10.000 евра. Није нека сума а да се новац нуди клубовима. А понуђача ке све мање.

Сада се враћамо тој Заједници. Некада у СРЈ је постојао ЈУВАЛ (организација Југословенка ватерполо лига) која се бавила само такмичењем, наравно у сагласности и под контролом савеза.

Искрено, нисмо сигурни да њено постојање предвиђа Статут, али сигурно да није лоше размишљати о поновном формирању или наставку деловања заједнице прволигаша у смислу тражења заједничког решења финансирања лиге.

Тако би се практично расписао конкурс за спонзора лиге који би за 120-150.000 евра могао да добије добар рекламни простор, посебно јер ће Супер лига бити доминантна ватерполо прича у жижи јавности.

Коначно, нека не нађе и мањи износ, али клубови и савез нису сада у прилици да много тврде пазар. Ангажовање неке агенције, разговори са маркетиншким стручњацима, обезбеђивање преноса на неким каналима био би велики корак напред.

Од покушаја нико није страдао. Али од седења без акције ситуације не може да буде боље. Повратак Супер лиге као најбитније је прилика да се крене напред.

Можда малим корацима али да се крене. То би требало да схвате и клубови и можда промене начин размишљања. Тешко јесте али од способности челника ће се видети да ли и нерешиво.