Алексеј Покушевски: Јокић ми је рекао да нигде не журим, да ће све доћи на своје

Група типова најразличитијих конституција, стилова и година, седела је у башти паба у Крунској улици, у центру Београда. Кафа, ракија, неколико пива и анализа.

Професионална деформација те натера да ослушнеш о чему се прича када се већ тврди да Мајами неће да изађе из плеј-ина. То је, испоставиће се, била само упадица. Главна тема је била како тај Покушевски изгледа феноменално, како има самоуверене покрете, како напада и разуме...

Неколико часова касније, док Дунав протиче иза леђа „Политике” и спаја градове рођења и одрастања саговорника, саопштавамо Алексеју да се о њему прича недалеко од места где је у децембру 2001. први пут упознао свет. Није баш свестан.

- Кад се заврши сезона, вероватно ћу доћи у Србији и онда ћу моћи да разумем да ли ме и колико људи препознају. Чујем да има реакција - скромно креће прича дечака који је стартер НБА тима, који има лопту у рукама и о којем се много прича. Чак вероватно најмање у Београду.

- У Оклахоми ме посебно пролазници препознају. Добри су људи овде, стално ме хвале. Генерално, у Америци ме сада знају. У Грчкој исто прате, преносе ми догодовштине.

Најмлађи играч у НБА лиги, момак који је напунио 19 година четири дана након што је његова руки сезона почела, добио је признање и од стране реномираног ”Атлетика”, односно његових новинара који су реконструисали драфт 2020. на основу онога што су новајлије до сада приказале. Уместо са 17, Покушевског су бирали као високог седмог пика!

- Није лако „освојити” америчку јавност. Посебно за Европљане. Међутим, из Србије је долазило толико добрих играча који су постајали лидери. И мени је циљ да будем то у Оклахоми Сити.

Нисмо субјективни ако кажемо да је то већ и постао, посебно након што се повредио суперталентовани Шеи Гилџус-Александер.

- У последњих месец дана лопта је доста у мојим рукама. Тренер и саиграчи су ми веровали. Имао сам добре утакмице, било је и лоших, али сам много напредовао у том периоду.

Американци воле стереотипе. А 213 сантиметара висине значи гурање ближе кошу, без обзира на карактеристике. Срећом, Алексеј је дошао у прави тим.

- Нисам се плашио да ће ме искористити на погрешан начин. Прво сам веровао у себе, да могу то да изнесем. А и они су ми веровали, тако су ми и олакшали пут.

„Лако” није нешто што се користи када се прича о почетку НБА путешествија Новосађанина. Ушао је у најлуђу вртешку директно из грчке друге лиге, без припреме - без Летње лиге, Развојне лиге, па чак ни довољно дуге предсезоне.

- Било је доста тешко, кошаркашки и ван терена. Живео сам у хотелу два месеца, био сам, први пут у овом граду, у овом свету. Нови су и људи око мене. Плус, НБА путовања се само смењују, ниво тежине утакмица је све већи. Дали су ми велику шансу, али је требало да се навикнем.

Узео је врућ кромпир који га је пекао док се није ”охладио” у Орланду, одласком у балон Развојне лиге.

- Успео сам тамо да удахнем, да мислим само на кошарку. Доста се отворила игра за мене, лакше и лепше сам почео да размишљам.

У Орланду је имао прилику и да прозбори барем мало и матерњи језик.

- Срео сам Перу Божића (асистент у Остин Спурсима), пожелео ми је срећу. Са Аленом Смаилагићем (био у другом тиму Вориорса) неколико пута сам попричао.

Онда се Алексеј вратио међу „велике момке” са неким другачијим самопоуздањем које је било очигледно. Чак и после грешака, наставио би да напада још више.

- По природи сам доста самокритичан, али посебно у НБА мораш брзо да прелазиш у следећи напад, следећу утакмицу… Ако останеш мислима на грешкама, то те вуче ка новим проблемима.

Савети других су му помогли. Од Марка Дејгнола, тренера Тандера, користи:

- Да играм што једноставније, да узмем од одбране оно што ми се отвори и не размишљам пуно. Да играм своју игру. Рекао ми је да ће ми дати више лопту и већу минутажу што се и десило. Срећан сам и хвала му. Да руки дође из Европе и има овакву улогу, да му дају шансу да греши и исправља грешке...

Покушевски је на поверење узвратио утакмица у којима је имао седам тројки, или шест рампи, или 25 поена, или десет скокова... Његова разноврсност опчињава и бивше играче, попут Мајкла Кејџа који ради као стручни консултант утакмица Тандера. Алексеј га је подсетио на Тонија Кукоча.

- Генерално сам чуо доста пута да ме упоређују са њим. И сваки пут ми је велика част, јер он ми је један од идола. Разумем зашто смо људима слични, имамо такву игру, тело, шутирамо споља... Волим да гледам како је Кукоч играо.

Волели су сви да гледају „Пинк Пантера” али сада је време за „Поку Пантера” који дели пасове преко целе одбране, левом и десном руком, после продора или из ћошкова...

- То је нешто што сам имао и пре, у Европи. Да не потценим Американце, али лакше је пронаћи слободан пас и пут до коша овде, због брзине игре, ширине терена, дефанзивне три секунде у рекету. Ја иначе много волим да поделим лопту, то чини нас двојицу срећнима.

На томе није посебно морао да ради. Али на другим елементима...

- На дриблингу посебно, трудим се да буде што јаче и брже. На утакмицама желим да уђем у рекет и поделим лопту центру, или бековима на шуту. На томе сам желео да радим од почетка сезоне. Ал Хорфорд ми је од почетка сезоне говорио да успорим, да сам доста висок и да нема потребе да журим, да се лепо наместим и бирам шутеве. Управо то и радим.

Оклахома Сити губи у серијама, једна је од екипа са најслабијим скором, али уз силне грешке које праве, играчи Тандера изгледају добро на терену.

- Разумемо да је ова година стварање тима за следећу сезону. Знамо шта је приоритет, не гледамо себе, већ градимо нешто лепо и добро. Разумемо процес. Тренери после сваког пораза причају где смо грешили да бисмо напредовали.

Алексеј се срео са свим српским асовима у НБА лиги које до сада није познавао, или јесте, али површно.

- Причао сам и са Богдановићем, Јокићем, Марјановићем... Сви су стварно одлични момци. Пожелели су ми срећу.

Нека порука од оних које људи добро знају?

- Јокић ми је рекао да не журим нигде. Да ће све доћи на своје место.