Пише: Дејан Стевовић
Протекли викенд је показао нехуман третман који играчи и клубови имају када је календар у питању. Жељни играња Регионалне лиге по сваку цену, првенствено у Хрватској и Црној Гори, клубови су у Београду одиграли шест утакмица за пет дана, а у Сплиту пет мечева за четири.
Много и нехумано. Догађало се да поједини тимови за 24 сата одиграју и три меча. Реаговао је Милош Ћук питањем где то води, какве су шансе да се у овом напорном спорту играч квалитетно припреми за важне утакмице, Душан Мандић је додао да су такав третман имали јуниори и да у каријери сениора није учествовао на турниру такве сатнице, Никола Рађен је изнео податак да се игра свака три дана.
Врло је вероватно да би се такве изјаве могле да чују и у другим клубовима, пре свих учесницима међународних такмичења.
У децембру наше супер лигаше, учеснике Лиге шампиона очекују два кола домаће лиге и још два у Европи, плус четвртифинале Купа и на крају, шлаг на торти фајнал фор. Мада, када се види шта су све прошли до сада, тих шест или седам утакмица дођу као одмор.
Најбоље играче у наставку сезоне поред борби на клупским фронтовима, очекују утакмице Светске лиге, затим припреме за Светско првенство које је у мају, па после фајнал фора финални турнири домаћег такмичења, фајнал ејта, Светске лиге и у августу Европско првенство у Сплиту.
Ко хоће нека сабира, али и без тога јасно је да је у питању најтежа сезона и о здрављу и опоравку играча је морало да се води више рачуна.
Ако се већ они ништа не питају, јер су мање-више професионалци, свој став су морали да кажу и тренери а вероватно и челници јер удар на касу није мали. Али, изгледа да ни њих нико не пита ништа.
Често кажу да су спортисти гладијатори модерног доба. То је вероватно тачно али је сигурно извесно да је ватерполо календар другој години кор нехуман, погрешан и против спорта.




Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.