Драгачево – Партизан 0:11 (0:5)
Гуча – Гледалаца: 1.000. Судија: Небојша Ђорђевић (Гуча). Стрелци: Баждар у 8, 12, 18. и 59, Бојат у 23, Стјепановић у 29, Крстић у 35, 52, 56, Кнежевић у 38. и Трифуновић у 47. минуту.
ДРАГАЧЕВО: Тешић, Илић, Пајовић, Тадић, Славковић, Зучковић, Милошевић, Павловић, Ресимић, Давидовић, Ранковић. Играли су још: Чакаревић, Бешевић, Шушић, Станић, Петровић, Бабић, Рајић, Радојичић.
ПАРТИЗАН: Лукач, Бојат, Остојић, Илић, Кекић, Смиљанић, Стјепановић, Лакчевић, Павловић, Трифуновић, Баждар. Играли су још: Михајловић, Сташевић, Аћимовић, Кнежевић, Крстић.
Да сабор и звуци трубе нису једини бренд који је надалеко прославио Гучу, употпуњује и фудбалска традиција локалног клуба исписивана у протеклих 90 година, свечано обележена прославом јубилеја Драгачева, члана Моравичке окружне лиге. На спектакуларан начин – пред 1.000 љубитеља најважније споредне ствари на свету и гостовањем (ејјј) Партизана!
Комбиновани тим лидера Супер лиге, са шансом тренера Александра Станојевића првотимцима са мањом минутажом (Лукач, Остојић, Илић, Смиљанић, Лакчевић, Павловић) и талентованим јуниорима, на крилима изузетно расположеног Самеда Баждара (четвороструки стрелац!) без превише напора стигао је до убедљивог тријумфа.
У ревијалном мечу виђено је чак 11 голова – на задовољство публике одушевљене целокупним догађајем.
Празнику у Гучи, наравно, нарочит шмек давали су локални трубачи, не дозвољавајући актерима да спусте гас, те је тако у другом полувремену хет-трик забележио перспективни Борис Крстић.
На крају, „која” о слављенику...
Давне 1932. године (3. јула) у малој вароши основан је клуб са називом истоименог среза, па је управо у том периоду Драгачево и имало прилику да одиграва прве утакмице са тадашњим околним тимовима насталим у Краљевини Србији – Јавор (1912), Борац (1926), Таково (1911), пожешка Слога (1920), ужичка Слобода (1925) и Будућност Ариље (1920)...
- Дуги низ година у Гучи је фудбал привлачио пажњу мештана, оно на шта смо посебно поносни јесте велики број играча који су поникли у Драгачеву и у каснијим каријерама стасавали у играче елитног ранга такмичења, имали чак и интернационалну репутацију. Највећи успеси Драгачева су битисање у зонском рангу такмичења, али је импозантан податак да је 1979. наш омладински тим представљао Југославију на такмичењу у Шведској. Верујем да ће фудбал и даље „живети” у Гучи и да ће и у неким будућим временима управо у њему понићи фудбалери на које ћемо бити поносни – истакао је др Александар Пајовић.
Прелић није заборављен
Делегације Партизана (Драган Траиловић, Аца Трифуновић и Ивица Краљ) и Драгачева (Александар Пајовић, Милић Домановић и Димитрије Славковић) положиле су венац на гроб Милосава Миће Прелића, некадашњег председника црно-белих, у присуству његовог сина Велибора.
Прелић је био на челу Парног ваљка од 14. октобра 1971. до 9. октобра 1973.
Драгачево се поноси Броћићем
Драгачево се поноси Љубишом Броћићем: као фудбалер одиграо је 200 утакмица за СК Југославију, у тренерској каријери водио ПСВ, Јувентус и Барселону, од домаћих клубова Црвену звезду и Војводину, био и селектор Египта, Новог Зеланда, Либана, Албаније, Кувајта и Бахреина.
Од играчких имена у аналима Драгачева посебан статус уживају Петар Баралић, Зоран Маричић, Зоран Костић, Блажимир Трифуновић, боје лучанске Младости у елити бранили су Милорад Славковић, Горан Станић, Василије Станишић, Небојша Милекић, успешне каријере имали и Владимир Терзић, Зоран Стевановић, Жарко Главоњић, Борко Караџић, Михајло Јевремовић, Бошко Ивановић, Милоје Станисављевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
