СН: Претворили смо се у расадник играча за менаџерске послове

Спортске новости донеле су опсежну анализу колико су прозори донели напредак светској кошарци и да су многе репрезентације у претходних пет година постале боље него што су биле.

Преносимо вам део текста, који се може применити и на нашу ситуацију, а комплетан чланак можете прочитати на ОВОМ ЛИНКУ.

„Хрватски проблем, у нешто мањем обиму и српски, јер је кошарка тамо пуно озбиљнији спорт, јест што смо изгубили систем, претворили се у расадник играча за менаџерске послове. Изгубили смо, ако желите, и култ репрезентације. Отићи на кампове у САД данас је важније него играти за репрезентацију, а понекад се - то се посебно може приметити код високих играча - репрезентација одбија и да се не би схватило како су понеки од њих сасвим другачији играчи у интернационалној кошарци него су то на највећој сцени.

Неки кошаркашки лилипутанци су на свему томе профитирали. Шведска, Финска или Белгија мукотрпно су градиле своје суставе, посветиле су пажњу школовању својих играча, па и тренера те стигли су до нивоа да се могу носити с највећима. Неће их сваки пута средити, али биће барем близу, као што је то била Шведска контра оне страшне Словеније.

Док се не схвати систем, док се не направе средњорочни планови за играче који су кадри носити дрес репрезентације, док се не изолирају критичне позиције и на њима се буде додатно радило или ако не иде другачије, као што је случај код нас, онда се прибегне узимању странца, неће бити добро..

Уосталом, Црна Гора је у јако доброј ситуацији што се тиче пласмана на СП, била је и на ономе протеклом, а до Еуробаскета је стигла због елиминације Русије. Но, та је држава с мање становника него их има град Загреб упркос својих оквира успела радити најпаметније. Они немају једног странца, они их имају неколико, па од акције до акције бирају којег ће узети под барјак. И премда је АБА лига увелике увалила у проблеме Србе и Хрвате, управо су њоме највише профитирали Црногорци, који су пре двадесет година у регионалну лигу ушли с једва једним клубом, Будућности, док данас имају три клуба у АБА лиги и сва три су боља, богатија од хрватских клубова, али и у АБА 2 лиги имају још најмање три клуба. Успели су у суставу који се поставио извући најбоље за себе. И они имају проблема с менаџерима, али ту настоје извући најбољу корист за себе.

Или, узмите Исланд који је у овим квалификацијама средио Италију и с добрим скором и шансама улази у другу рунду. Тај Исланд има дупло мање становника од Црне Горе, има становника отприлике колико имају загребачки квартови Дубрава и Сесвете заједно. И присутни су у колективним спортовима на великој сцени. Рукометаши су јако добри, ногометаши врло солидни, а ето раде и нешто у кошарци.

Како с толико малим бројем становника? Па то је питање на које би хрватска кинезиолошка знаност требала открити одговоре. Симпатично је кад наши професори с КИФ-а тумаче Кинезима како постављати систем спорта, али они би се сами требали отићи школовати на Исланд и тамо проверити како се ради селекција у условима где се мора борити за сваког онога клинца који се појави спорту и што радити да сваки од њих у том спорту и остане.

Црна Гора је свој мањак броја становника ријешила новцем који се улаже у спорт, овако и онако, али и мудрим узимањем странаца, док је Исланд изабрао другачији, рекли бисмо тежи пут. Хрватској пријети демографски колапс, мање нас је од четири милијуна, све се мање деце рађа из године у годину, а ногомет од оних клинаца који су моторични узима најбоље. Остало се распоређује у преостале спортове, па је ту конкуренција све мања и мања, а самим тиме и развој потенцијалних првака доста тежи.

Стратегија нашег спорта, не само кошарке требало би бити како од оних који тренирају извући најбоље. Стога је посјет Исланду прво што бих направио да имам било какву моћ у управљању политикама хрватског спорта...

Полако, али сигурно, богатима ће ту бити лакше и дуже ће опстати, мења се слика спорта, јер данас свако има „ноу-хау”, што је некад било ексклузивно право само неких. Данас ће талентовани тренер с Исланда пре отићи за САД и тамо се школовати на неком свеучилишту него ће то отићи било ко из регије. Посебно не из Хрватске, где уколико радите у млађим категоријама и настојите од тога живети можете бити једино - социјални случај.”