Прича о Пелеу: Свет на поклон оцу

У трошној кућици у Треш Корајшосу Жоао Рамос до Насцименто Дондињо је искључио радио, сео на кревет испод Христове слике и заплакао. Био је 16. јун 1950. и Бразил је изгубио од Уругваја утакмицу која је одлучивала светског првака.

У собу је ушао деветогодишњи Едсон.

- Не плачи, тата. Ја ћу за тебе освојити светско првенство – тешио је Едсон оца.

Одржао је обећање. Три пута.

Мали Едсон је растао. Хтео је да игра као отац, одличан нападач малих клубова. Отац се трудио да га научи свему што је знао о „жоги“ и триковима са лоптом.

После осам година Дондињо је плакао од среће. На другом крају света у Шведској плакао је и Едсон на раменима саиграча. Више није био „Дондињов син“. Био је Пеле и освојио је Првенство света 1958. Постао је – и остао – најмлађи учесника финала, најмлађи стрелац у финалу и најмлађи освајач трофеја. Имао је 17 година и 289 дана.

- Новинари су писали да сам превише млад да бих играо на светском првенству. Ја сам мислио „супер, идем у Шведску“. Никада до тада нисам путовао ван Бразила – сећао се Пеле у документарном филму објављеном 2021.

Да је млад мислио је и селектор Феола. Посео је Пелеа на клупу, а напад је водио 19-годишњи Жозе Алтафини.

Била је то добра одлука. Алтафини је постигао два гола у победи против Аустрије (3:0) којом је Бразил почео турнир.

Ток историје усмерен је 11. јуна 1958. на „Улеви“ у Гетеборгу. Бразил је играо против Енглеске (0:0). Пеле је седео на клупи, а Алтафини водио напад. Утакмицу са снажним противницима је завршио повређен.

Феола имао је лак избор. У последњем колу против Совјетског Савеза играо је Пеле. Бразил је победио 2:0 головима - Ваве.

Био је то почетак револуције. Технички надмоћни играчи омогућили су Феоли да направи моћан тим. Почетна формација 4-2-4 померањем играча постала би 2-3-5. У одбрани су остајали централни дефанзивци Белини и Орландо. Бекови, презимењаци Сантос, Ђалма и Нилтон придружили би се Зиту у средини, а то је даље правило нападачки квинтет Диди-Вава-Загало-Гаринча-Пеле. До краја турнира ова петорица постигли су свих 13 голова Бразила.

Пеле је постигао шест. Први у четвртфиналу против Велса (1:0). У полуфиналу против Фрацуске (5:2) је постигао хет-трик и још два гола у финалу против Шведске (5:2).

Гол из волеја са 16 метара против Француске засенио је гол у финалу. На центаршут Нилтона Сантоса са левог крила у шеснаестерцу је поред играча Шведске прихватио лопту на груди, пребацио је преко другог играча и пре него је пала на траву са десет метара послао у гол.

- Био је то сан. Те ноћи нисам спавао. Хтео сам да чујем породицу, да чујем да ли су слушали радио-пренос – причао је Пеле.

У домовину се вратио као светска звезда. Постао је симбол успеха. Бразилу се борио да пређе јаз од колонијалне прошлости до континенталне силе, а Пеле је био сиромашни црнац који је додирнуо звезде.

Деловало је да славу лако носи. На хиљаде интервјуа, фотографија, аутограма и увек са осмехом.

- Нисам знао шта ме је снашло и шта да радим. Где год да сам отишао људи си ми прилазили. Свуда бих чуо „Пеле, Пеле“. Непријатно ми је било и пред оцем. Његови пријатељи су долазили не због њега већ да виде „малог Пелеа“ - сећао се много година касније.

На СП 1962. у Чилеу дошао је као најбољи фудбалер света, а једина неизвесност пред турнир била је кога ће Бразил победити у финалу. Била је то Чехословачка (3:1).

Бразил је одбранио титулу, али Пеле није много допринео.

Постигао је гол у победи против Мексика (2:0) у првом колу. У другом колу против Чехословачке (0:0) после 20 метара трка шутирао је ивице шеснаестерца. Голман Шројф је одбранио. Пеле се окренуо ка клупи и показао да не може више да игра и легао на траву. До краја турнира је ходао на штакама.

- Уплашио сам се. Нисам знао шта се догодило. Никад нисам био повређен – подсећао се како је „пукла“ задња ложа.

Тријумф Бразила без најбољег играча није умањио Пелеову славу. Нови медиј био је у успону. Телевизија је приграбила највеће звезде. Рекламе, филмови, ТВ преноси утакмица... Пелеова слава је расла, долари су стизали са свих страна. Сиромашак из Треш Корјашоса постао је милионер.

Ништа не траје вечно, па ни безбрижан живот. Млада бразилска демократија је пала војним пучом 1964. Живот је преко ноћи промењен.

- Мени се ништа није променило. Наставио сам да играм фудбал – испричао је Пеле.

Бразилци су му, ипак, замерили што као највећа звезда није подигао глас. Одлазио је на пријеме, дружио се са политичарима и тако давао утисак да подржава хунту.

- Не разумем се у политику. Добио сам неколико позива да се политички активирам, али то није за мене. Желим само да играм фудбал – рекао је Пеле у интервјуу за бразилску телевизију.

Прилика за искупљење указала се на СП 1966. у Енглеској. Бразил је дошао по трећу титулу шампиона. Пеле је имао 26 година и био је на врхунцу снаге.

Европи је, међутим, било доста и Пелеа и Бразила. Прво Бугари, а потом и Португалци тукли су их на сваком педљу терена. Пелеово учешће је завршено после старта Португалца Мораеша.

- За ових осам дана у Енглеској повређено нам је више играча него у претходних осам година – рекао је лекар репрезентације Хилтон Гослинг после утакмице против Португалије.

Десетковани Бразил није могао да одбрани трон, али Пеле није кривио противнике.

- Тотални, срамни неуспех. Сви су мислили да ћемо победити са лакоћом, али припреме нису планиране са истом понизношћу као 1958. или 1962. Изгубили смо титулу пре него смо крочили у Енглеску – написао је у аутобиографији.

Нешто се, ипак, у Пелеу преломило. Схватио је да фудбал више није лепа игра. Пред одлазак из Енглеске објавио је да је играо последњи Мондијал.

Године су пролазиле, а Пеле је понављао да више неће играти на светском првенству. Ни Копа Америка га није интересовала, играо је само пријатељске мечеве. У Бразилу је био „реи“ (краљ), круну даље није хтео да носи.

- Нисам хтео да поново проживљавам оно што сам доживео у Енглеској. Већ сам био упамећен. Могао сам да ставим тачку.

Предомислио се.

- Притисак је био огроман. Политичари, гувернери, градоначелници..  Свако ми је пренео поруку да сам важан за Бразил и да би требало да играм у Мексику. На крају сам одлучио да играм. Не због њих, не због притиска политичара, већ због себе. Осећао сам да имам још нешто да урадим. Нисам хтео да одем као губитник. Желео сам да завршим као победник.

На мондијалски пут се вратио у квалификацијама за СП 1970. Бразил је победио у свих шест утакмица, а Пеле је постигао шест голова.

Један, ипак, није желео Пелеа. Селектор Жоао Салдања је упорно понављао да Пеле није потребан репрезентацији. Описао га је „старим“ и „кратковидим“. Тврдио је да му је речено да Пеле мора да игра због уговора са спонзорима.

Пеле је ћутао и играо колико би му Салдања одредио.

Линију коју није смео да пређе Салдања је прешао изјавом за бразилску телевизију.

- Ја председнику Медићију не бирам министре, неће ни он мени бирати играче.

Погрешно је проценио. Бразил је у Мексико одвео нови селектор, Марио Загало, Пелеов саиграч 1958. и 1962.

Мондијал 1970. слови за најбољи у историји. Окупиле су се све звезде тог времена. Корак испред свих ишао је Пеле.

Турнир је на много начина утицао на фудбал. Први пут су емитовани ТВ преноси у боји и први пут су термини прилагођени телевизији. И свет је видео најбоље од најбољег.

Свака утакмица Бразила је обележена Пелеовим потезом.

Против Румуније (1:0) је постигао гол „сувим листом“ из слободног ударца

Против Чехословачке (4:1) је покушао да постигне гол са половине Бразила, на деганжман голмана лопту је вратио „из прве“ и промашио за неколико сантиметара.

Против Енглеске (1:0) је предриблао противничке играче и врхом копачке додао лопту Жаирзињу да постигне гол за победу. Упечатљивија је остала одбрана „гвоздене шаке“ Гордона Бенкса кад је у доњем десном углу зауставио Пелеов шут главом. Пеле се чудио, а на другој страни терена голман Бразила Феликс је аплаудирао колеги на интервенцији која је пркосила законима физике.

Против Перуа (4:2) у четвртфиналу није био много потребан. Зато је у полуфиналу против Уругваја (3:1) играо у трансу.

Умало да постигне гол какав је Марадона постигао 16 година касније за Аргентину против Енглеске. Претрчао је с лоптом пола терена, пролазио Уругвајце, а они се враћали. Стигли су га и покосили у шеснаестерцу. Судија је показао да је прекршај био ван казненог простора.

Чаробан је био и потез кад је на ивици шесаестерца у пуном трку без додира лопте варком тела бацио истрчалог голмана на траву и кад га је прошао гол промашио за неколико сантиметара.

У финалу против Италије (4:1) је понудио најбоље што је имао у ногама. Постигао је и први гол. Главом. За вечност је остала фотографија славља у загрљају Жаирзиња и високо подигнута песница.

Завршио је потезом који је изазвао дивљење. У 86. минуту Бразил је кренуо у напад са своје половионе. Тостао је однео лопту до Пјаце, а он је „продужио“ до Клодоалда. Акцију је наставио Ривелино додавањем до Жаирзиња на левој страни а он ју је предао Пелеу у средини поља Италије. Не окрећући главу „десном спољном“ лопту је послао у простор где није било никога, а заправо милиметарски тачно под ногу капитену Карлосу Алберту који је се однекуд створио вођен Пелеовом идејом и шутем из пуног трка послао лопту у мрежу.

Златна богиња је однета у Бразил да тамо заувек остане, а фудбал је добио краља.