ЈУНАК ФИНАЛА – Пешић: Нека дођу и два шпица!

Историјске књиге Црвене звезде забележиће: Александар Пешић је головима у другом полувремену финала Купа Србије направио преокрет против Чукаричког и потписао историјску трећу дуплу круну у низу! Извукао је искусни центарфор екипу из проблема, показао квалитет и карактер у тешком тренутку, а на крају меча рекао да тако враћа кад га неко оспорава.

И имао је право Пешић на такву реакцију, превише је јавних и тихих критика било на његов рачун. Зна и он да је могао боље у дербијима, али стоји и чињеница да екипа у тим мечевима није била на адекватном нивоу, а онда је и центарфору тешко. Необориво је и да је јесенас, кад је прављена и брањена озбиљна предност у првенству, имао лидерску улогу головима и изнуђеним пеналима, а сада је крунисао сезону улогом јунака финала Купа Србије.

Отворен за разговор са медијима и кад је лепо и лоше, Пешић је и овај пут био доступан Журналу за анализу куп финала и сезоне која се трофејно завршена за Црвену звезду.

Глас му није био храпав, што је указивало да није било славља до дубоко у ноћ...

- Попили смо пиће у граду, па сам се брзо вратио кући да будем са супругом и децом – објашњава Пешић.

Да ли је син присуствовао финалу?

- Касно је било, остао је код куће...

Теже сте дошли до трофеја него што се очекивало?

- Финале је увек тешко. Некад не побеђује бољи у утакмицама таквог карактера. Нисмо бежали од улоге фаворита, али како је почело и одвијало се логично је да се запиташ можемо ли уопште да постигнемо гол.

Који су разлози да нисте одиграли боље?

- Освојили смо рано титулу, долази онда до неминовног опуштања, позитивног зезања у екипи. Имали смо, наравно, озбиљност и фокус за финале, али није лако држати ритам у наведеним околностима. Успели смо да победимо, заслужено освојили трофеј.

Нервозно сте шетали око центра пре почетка другог полувремена, шта се играчу од кога су највећа очекивања за голове у том тренутку „мота“ по глави?

- Логично је да се запиташ да ли неће да нам се обије о главу, тунел је дуг свашта ти пролази кроз главу...Кад смо примили гол, покушали смо брзо да изједначимо, али није ишло. Имали смо баш квалитетан разговор у полувремену, изашли јако мотивисани да преокренемо. Бодрили смо један другог.

Јесте ли уигравали брзо извођење корнера пре вашег изједначујућег гола?

- Не...Азаров и Кингси су топ реаговали што су брзо извели, мало су и остали збуњени у одбрани Чукаричког. Центаршут је био сјајан, али да је за мало лопта била виша не бих успео. Баш ме је лепо погодио, али сам је једва дохватио.

Да нисте, кренули би коментари да не умете са пет метара да дате гол?

- Ха, ха...Вероватно. Навикао сам да ме оспоравају, а моје је да одговорим на терену. Тајминг за скок на идеална центаршут је био прави.

Јесте ли хтели код другог гола да шутирате кроз ноге Белићу?

- Желео сам ближе стативи јер већина голмана очекује да се гађа супротан угао. Терен је био поквашен и то увек одговара играчима, лакше је да се постигне гол. Ударац је био снажан, није имао велике шансе Белић у тој ситуацији.

Иако сте дали два гола, нисте прошли без звиждука кад сте у последњим тренуцима меча ишли ка корнер заставици уместо ка шеснаестерцу?

- Гледам да победимо, а звижде ми...Ето, дешава се и то. Са клупе допиру савети да идем ка корнеру, размишљам шта да радим јер видим на другој стативи Кангву и Букарија, али шта ако голман покупи лопту и баци контру. Овако, остало је тридесетак секунди и ништа нисмо ризиковали. Не би требало занемарити и колико смо били уморни. Ушли смо у утакмицу са основним циљем да победимо и успели смо.

Смета вам то, осећа се у гласу...

- Небитно. Ма, ког шпица нису вређали у Звезди!? Можда се догоди да одем, дође други...

Најављујете одлазак?

- Не. Имам још две године уговора. Не размишљам о одласку.

Нисте без понуда?

- Не би их било да неко не цени моје квалитете. У фудбалу се никад не зна. Нисам у фази да јурим каријеру, кад сам могао да идем у Енглеску да се наплатим нисам. Играм за вољени клуб, задовољан сам. Не може увек да буде идеално. Човек направи један прекршај у саобраћају и не одузме му се одмах дозвола. Тако и у фудбалу, једна лоша утакмица не значи да неко нема појма. Видим колико је тешко странцима, одмах се од њих очекује много, а имамо примера и да неки плаћени 100 милиона се не снађу.

Најављује се долазак шпица, како гледате на то?

- Што се мене тиче, нека дођу и два шпица. Што је јача конкуренција, ја сам бољи. У Тулузу су били Бен Једер и Брејтвајт, па сам играо. Што не бих и у Звезди. Није лако овде, тежак је ово дрес. Није све како изгледа са стране, ми унутра знамо шта нас мучи. И Ракоњац је добар играч, млад.

Ретко ко је данас отворен у разговорима са новинарима као ви, вероватно сте такви и у причи са управом и саиграчима. То уме да засмета појединцима?

- Кажем шта мислим и сматрам да је то људска врлина. Ко ме воли, воли ме...Ко не воли, шта ћу ја ту... Јако сам захвалан северној трибини, увек су уз нас. Знају да осете кад играмо лоше, нису од јуче на стадионима, прате нас на гостовањима. То је за велики респект, поготово како нас подржавају.

Дошли сте до 100 утакмица за Црвену звезду?

- Нисам ни знао да је јубилеј, није то мали број. Дао сам два гола у финалу, освојио трофеј. Леп је дан. Не дам да ништа поквари тај осећај.

Звездино данас је растанак са тренером Милојевићем уз трофеје, а сутра доказивање код новог шефа струке Бахара?

- Можда ми играчи нисмо у неким ситуацијама били коректни према Милоју, а ни он према нама. Ми смо некад тешки, гледамо себе и своје место, а он има 25 играча и мора да прави баланс. Да је било све као у последња два месеца, не би дошло до растанка. Кад се тренер промени, кривицу имају и играчи. Вратили смо му дуплом круном, нисмо му остали дужни. Желим му да нађе добар ангажман.

Познајете Бахара из Израела?

- Нисам сарађивао са њих, али сам од бивших саиграча из Макаби Тел Авива који су били пре код њега чуо да је изузетан тренер. Није лако освојити било шта у Израелу, а он има много трофеја. Добар је систем такмичења, двокружно шест најбољих екипа одлучује првенство. На нама је да радимо професионално, а он ће бирати.