Напад с леђа, сузавац, метална шипка, Ургентни центар - Шта је истина око најновијег обрачуна на српским теренима, камере знају истину

Изјаве из Смедерава 1924, жеља да се буде у центру пажње или да се стави у улогу невештог режисера хорор филмова, изазвале су гнев комплетног руководства, играча и навијача Полета, свих Чачана, али и бројних присталица Оклопника који су били сведоци најлепших спортских сцена виђених протеклог викенда на српским фудбалским теренима. Више од 1.500 сведока, никада их није било толико у Љубићу, улепшали су амбијент који ће дуго да се памти.

- Нико и ништа, а најмање Сава Шашић, тренер Смедерева, не могу лажима бацити сенку на утакмицу која је с пуним правом очекивана као централни спортски догађај године у Чачку и околини. Извесно је, са истом дозом оптимизма и међу Оклопницима и љубитељима фудбала у Смедереву. Комплетно руководство Полета протекле седмице провело је више времена на стадиону и састанцима, него у својим домовима. Највећа брига била је организација, али и жеља да се изађе у сусрет свима. Тражила се карта више, изашли смо у сусрет гостима да би могли да присуствују, за њих, такмичарски и резултатски важнијем мечу. У таквим околностима, подразумева се, уложили смо и максималне напоре да би се и гости, руководство, па и навијачи, осећали безбедним током боравка на нашем стадиону – љут као рис после неаргументованих оптужби, реаговао је Момчило Драгићевић, генерални секретар Полета.

Нико, па ни Смедеревци у Љубићу није дочекан као непријатељ, како је јавности покушао да сервира тренер гостију.

- Ако би неко требао да се стиди, онда је то, пре свих, Шашић, а потом и Мирољуб Костић који је добро познат чачанској јавности јер је извесно време био на привременом раду у Борцу. Морао би тренер Смедерева да схвати да огледало није криво за неку само њему виђену искривљену слику и понаша се достојанствено, као што су то учинили Горан Станојевић, Предраг Сикимић и остали чланови управе гостију. Уосталом, снимак са камера монтираних на нашим службеним просторијама већ је прослеђен у ФС РЗС. Добро се види намера и покушај Шашића да се физички обрачуна са Немањом Савићем и сраман гест Костића који са леђа „цепа“ мајицу нашем председнику – каже Драгићевић.

Наставак је каснио неколико минута, наводно, због сузавца и повреде Бојића после ударца металном шипком?

- Ништа не може да се сакрије, па ни истина о Бојићу који је повреду задобио током игре и то блажу од повреда Игора Вељовића и Ђорђа Поповића и завршили су у Ургентном центру у Чачку. Штангла и сузавац су неистине, да употребим и тежу реч, измишљотине Шашића, не знам из којих разлога покушава да обмане јавност, па чак и да баци сенку на углед и историјат некадашњег освајача купа, клуб светле традиције и људе који се налазе на његовом челу. Не знам шта је Шашић очекивао, можда да се склонимо и пустимо Смедерево да без спортске борбе освоји три бода. Да смо тако радили, не бисмо првенство, као повратници у лигу, са великим кадровским проблемима, завршили на петом месту, и иза себе оставили финансијски, можда и играчки, моћније клубове. Понављам, свака част навијачима, нашим и гостујућим, на спектаклу за незаборав, као и члановима руководства Смедерева, са којима смо се растали уз стисак руку. Нека се Шашић стиди, ако уопште зна за реч – срамота – пун горчине каже Драгићевић.