КОРНЕР: Шок терапија није гаранција

Турбулентан почетак сезоне за бројне клубове узроковао је, као по обичају, промене тренера. После Војводине и Чукаричког новог шефа струке ових дана добиће и дебитант Железничар. Предраг Роган већ се поздравио са Панчевцима после трећег узастопног пораза. Питање је и шта ће се дешавати у Напретку након јучерашње оставке председника Милоша Ненезића.

Шок терапија у виду брзог проналаска новог решења на клупи у већини случајева уроди плодом. Да није међутим, увек тако доказ су Брђани. Трећепласирани тим прошлог шампионата напрасно се растао са Душаном Керкезом, а његов наследник Игор Матић је већ на дебију доживео убедљив пораз од ИМТ-а. То је још један доказ да промене на клупи, а посебно именовање нових тренера, морају да буду пажљиво испланирани.

Рокада не гарантује увек бољитак, поготово ако до смене дође после само једног лошег резултата. Раднички из Ниша има четири пораза, али изгледа да су у клубу са Чаира, поучени искуством из прошле сезоне, схватили да морају да буду стрпљивији. Никола Трајковић прави нешто ново и није имао среће да оствари боље резултате. Кад се погледа распоред Радничког (Чукарички, ТСЦ, Партизан, Војводина) и узме у обзир податак да је само једном био домаћин, онда четири узастопна пораза и не делују тако алармантно.

Лоше је, наравно, за сваку екипу ако сезону почне поразима, међутим, има времена да се надокнади изгубљено у прва четири кола. Само један позитиван резултат треба да ствари усмери у жељеном смеру и због тога не треба журити. То поготово важи за успешне тренере из прошле сезоне. Чукарички није испоштовао Душана Керкеза, али зато Раднички 1923 мора Дејана Јоксимовића, па и Напредак Драгана Перишића.

Позитивни примери са дебитантима у елити Игором Савићем у Младости из Лучана и Зораном Љубинковићем у Раднику, указују и да за успехе нису увек неопходна позната имена. Пут до ловорика често води кроз посвећеност и вредан рад.