Од Светог Великомученика Пантелејмона 2001. године фудбалска А репрезентација Републике Српске није одиграла пријатељску утакмицу. Тада је национални тим најмлађе српске земље, у част крсне славе града Бијељина, на Градском стадиону одиграо сусрет против Фудбалског клуба Радник (1:1). Након тога најбољи фудбалски тим Републике Српске нестао је са животне сцене, остале су успомене и селектори само на папиру…
Недуго потом, 23. маја идуће године, фудбал у „Земљи два ентитета и три народа“ је уједињен мимо Дејтонског споразума, тако што је Република Српска добровољно предала своје право на фудбалску (спортску) самосталност у корист изградње „кровног“ Савеза са седиштем у Сарајеву. На тај начин Фудбалски савез Републике Српске, после десет година изолације, добио је могућност да његови клупски представници излазе на међународну сцену путем заједничких такмичења, али је изгубио право на директан излазак у Европу, одрекао се чланства у УЕФА и ФИФА и остао без А репрезентације.
Тај потез ФСРС повучен у корист властите штете натерао је клубове од Требиња до Новог Града да се, кроз заједничка такмичења, пате и муче, доживљавају понижења и неправду, осетили су сву бруталност федералног партнера којем је Савез из Бањалуке требао, само у документима, као елемент за доказ „мултиетничности“. Тако је Босна и Херцеговина, скројена у Дејтону, фудбалски негирала документ из Охаја и постала оно што је прижељкивао Алија Изетбеговић: „Целовита, јединствена и недељива!“ По његовом виђењу и схватању.
До тог 9. августа 2001, године када је кренуло заједничко такмичења клубова из Републике Српске и муслиманско-хрватске федерације за Куп БиХ, А репрезентација српског ентитета је, само са клубовима и ривалима који нису чланови УЕФА и ФИФА, одиграла 17 пријатељских утакмица. Забележила је десет победа, четири ремија и претрпела три пораза, од Републике Српске Крајине, младог тима Републике Српске и аматера минхенског Бајерна.
За првог селектора Републике Српске изабран је Милош Ђурковић, некада сјајни чувар мреже југословенског прволигаша Сарајева, а први асистент му је био тадашњи тренер Рудар Приједора Младен Катић.
Дебитантску утакмицу А тим Републике Српске одиграо је против Републике Српске Крајине, 20. децембра 1992. године на Градском стадиону у Бањалуци пред 2.000 гледалаца, резултат је био нерешен и братски – 1:1. Погодак за домаћина постигао је фудбалер Гласинца са Сокоца Зоран Нешковић у 16. минуту, а изједначио је Тихомир Жорић у 45. минуту. Република Српска је играла у саставу: Никола Чобановић, Стојан Малбашић, Милан Миладиновић, Јовица Лукић, Борче Средојевић, Стојан Јањетовић, Бошко Тонковић, Зоран Нешковић, Владо Јагодић, Недо Здјелар, Филип Триван. Још су играли: Драган Марковић, Мићо Грачанин, Миле Врањеш, Енвер Алишић, Сретко Војкић, Предраг Шобот, Вељко Саламић, Драго Лукић, Љубодраг Кукавица, Данијел Пајић, Алекса Марић, Миро Шарац, Борис Глуховић.
После Ђурковића селектор је био златни олимпијски победник Велимир Сомболац с помоћником Велимиром Стојнићем од 1998. године и у том периоду, крајем прошлог и почетком трећег миленијума репрезентативне активности и акције су биле честе. Након тога 2008. за селектора је именован Борче Средојевић, који је уједно био и помоћник у стручном штабу А репрезентације БиХ и за његово време није одиграна ниједна репрезентативна утакмица, баш као ни у десетогодишњем мандату још увек актуелног селектора Жељка Бувача, који је 2013. године добио сагласност свог тадашњег клуба Борусије Дортмунд да може да води национални тим Републике Српске.
Да ли је, коначно, дошло време да се А репрезентација Републике Српске врати на фудбалску сцену? Може ли УЕФА на челу са угледним словеначким адвокатом Александром Чеферином да исправи неправду нанесену Републици Српској и њеном фудбалу, која траје од 1992. године?
ИГРАЛИ САМО ОМЛАДИНЦИ
За разлику од А репрезентације омладинске селекције Републике Српске наступале су, углавном, у иностранству, на разним турнирима и играле пријатељске утакмице претежно са клубовима, не и вршњацима из других националних тимова.
Све је почело у априлу 2013. године када је у Печују у узрасту до 14. и 15 година (претпионири и пионири) Мађарска била домаћин Републици Српској. После тога омладинци су играли у Женеви, Удинама, Јаблонецу, Ксантију, Триполису, Крању, Београду, Новом Саду, Суботици… против страних и домаћих клубова.
Занимљиво је да су селекције Републике Српске и Србије до 15. и до 16 година одиграле двомеч у Бијељини у новембру 2013. године. Последњи наступ један омладински тим Републике Српске, до 12 година, имао је у јуну 2021. године на Манце купу у Београду.
САРАЈЕВСКИ НАПАДИ НА ЗЕЉКОВИЋА
У години која броји последње дане било је планирано да се на сцену врате репрезентативне селекције Републике Српске, што је крајем јануара 2023. најавио и актуелни председник фудбалских савеза Републике Српске и БиХ Вицо Зељковић.
– Размишљамо у том правцу и веома брзо ћемо разговарати на ту тему. Средином фебруара имаћемо и седницу Извршног одбора Фудбалског савеза Републике Српске на којој ћемо утврдити неке ствари и организовати репрезентативне селекције у свим узрастима, укључујући и сениорску. Треба да именујемо и све селекторе, односно стручне штабове свих репрезентација. Радићемо и на реорганизацији календара такмичења, који треба да буде подударан са истим актом на нивоу Фудбалског савеза БиХ. Имамо и једну идеју за јун, о којој ћемо говорити када за то дође време – изјавио је тада Зељковић.
Зоран Декет, координатор свих репрезентативних селекција ФСРС, добио је задатак да предложи имена, али и да успостави систем репрезентација. Међутим, ова тачка је скинута с дневног реда након незапамћено шовинистичке и антифудбалске хајке медија из федералног Сарајева и увреда на рачун председника Зељковића, тако да је све, још увек, остало у најави.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
