Радмановић: Буди најбољи у ономе чим се бавиш

Само истинска љубав према спорту може да донесе резултате у континуитету. Деца треба да се баве спортом без мотива да постану успешни само да би  зарадила. Јединствена формула за дуговечност у спорту не постоји – то су само неких од закључака на седмом панелу Фондације „Новак Ђоковић“.

Владимир Радмановић, некадашњи НБА играч, репрезентативац Југославије и првак света у кошарци, као и доктор Александар Мисојчић учествовали су у дискусији под називом „Формула дуговечности у спорту”.

- Деца почињу да се баве спортом, јер верују да могу да понове врхунске резултате. Међутим, не могу сви да буду Новак Ђоковић, иако желе. Новак је савршени пример дуготрајнисти и померања граница у сваком смислу. На неки  начин реч је о вансериским људима, који су невероватни у менталном и физичком смислу. Зашто је Новак најбољи? Зато што на одличан начин брине о телу и здрављу. Здравље је основ који вам показује колико ћете трајати у спорту. Жеља је основни мотив и рецепт за успех – истакао је Радмановић, који је и амбасадор НБА лиге за Европу.

На путу до успеха и жељених резултата има много других фактора.

- Улога родитеља је веома битна. Мени је отац био највећа подршка. Никад се није бавио спортом. На почетку није био за то да играм кошарку, јер је сматрао да треба да се образујем. Кад је видео да не одустајем, стао је иза мене. Увек памтим један његов савет – Буди најбољи у оном чиме се бавиш.

Владимир је прве кораке направио у омиљеном клубу, за њега је то било успех.

- Имао сам таленат, али и срећу. Почео сам да играм у Црвеној звезди. За мене је то било довољно, успео сам да заиграм у клубу за којег навијам. Онда је радом све ишло неким током.

О улози родитеља у животу деце који се баве спортом говорио је и Мисојчић.

- Постоји ауторитарно родитељство, које је много строго. У њему постоје утврђена правила, тачно се зна шта дете сме, а шта не. Друга крајност су презаштићена деца. Њима родитељи испуњавају сваку жељу, сад и одмах. Ниједно ни друго није добро. Циљ родитељства је у средини ова два екстрема.

Радмановић је поделио лично искуство:

- Спорт доноси много задовољства и не можемо тако лако одустати. Имао сам ситуацију где сам месецима тренирао, а нисам играо. Одлучио сам да завршим каријеру. Пресудни фактор био је то што нисам имао сатисфакцију. То не значи са више нисам волео кошарку или је не волим. Једноставно, само сам осетио и знао да је дошло време да се повучем.

Унутрашна мотивација – љубав према спорту не може да замени ништа.

- Сви смо сагласни да треба да волимо спорт. Не морамо да се бавимо спортом само да би остварили врхунске резултате. Љубав и само љубав према спорту – поентирао је Радмановић.