Radmanović: Budi najbolji u onome čim se baviš

Samo istinska ljubav prema sportu može da donese rezultate u kontinuitetu. Deca treba da se bave sportom bez motiva da postanu uspešni samo da bi  zaradila. Jedinstvena formula za dugovečnost u sportu ne postoji – to su samo nekih od zaključaka na sedmom panelu Fondacije „Novak Đoković“.

Vladimir Radmanović, nekadašnji NBA igrač, reprezentativac Jugoslavije i prvak sveta u košarci, kao i doktor Aleksandar Misojčić učestvovali su u diskusiji pod nazivom „Formula dugovečnosti u sportu”.

- Deca počinju da se bave sportom, jer veruju da mogu da ponove vrhunske rezultate. Međutim, ne mogu svi da budu Novak Đoković, iako žele. Novak je savršeni primer dugotrajnisti i pomeranja granica u svakom smislu. Na neki  način reč je o vanseriskim ljudima, koji su neverovatni u mentalnom i fizičkom smislu. Zašto je Novak najbolji? Zato što na odličan način brine o telu i zdravlju. Zdravlje je osnov koji vam pokazuje koliko ćete trajati u sportu. Želja je osnovni motiv i recept za uspeh – istakao je Radmanović, koji je i ambasador NBA lige za Evropu.

Na putu do uspeha i željenih rezultata ima mnogo drugih faktora.

- Uloga roditelja je veoma bitna. Meni je otac bio najveća podrška. Nikad se nije bavio sportom. Na početku nije bio za to da igram košarku, jer je smatrao da treba da se obrazujem. Kad je video da ne odustajem, stao je iza mene. Uvek pamtim jedan njegov savet – Budi najbolji u onom čime se baviš.

Vladimir je prve korake napravio u omiljenom klubu, za njega je to bilo uspeh.

- Imao sam talenat, ali i sreću. Počeo sam da igram u Crvenoj zvezdi. Za mene je to bilo dovoljno, uspeo sam da zaigram u klubu za kojeg navijam. Onda je radom sve išlo nekim tokom.

O ulozi roditelja u životu dece koji se bave sportom govorio je i Misojčić.

- Postoji autoritarno roditeljstvo, koje je mnogo strogo. U njemu postoje utvrđena pravila, tačno se zna šta dete sme, a šta ne. Druga krajnost su prezaštićena deca. Njima roditelji ispunjavaju svaku želju, sad i odmah. Nijedno ni drugo nije dobro. Cilj roditeljstva je u sredini ova dva ekstrema.

Radmanović je podelio lično iskustvo:

- Sport donosi mnogo zadovoljstva i ne možemo tako lako odustati. Imao sam situaciju gde sam mesecima trenirao, a nisam igrao. Odlučio sam da završim karijeru. Presudni faktor bio je to što nisam imao satisfakciju. To ne znači sa više nisam voleo košarku ili je ne volim. Jednostavno, samo sam osetio i znao da je došlo vreme da se povučem.

Unutrašna motivacija – ljubav prema sportu ne može da zameni ništa.

- Svi smo saglasni da treba da volimo sport. Ne moramo da se bavimo sportom samo da bi ostvarili vrhunske rezultate. Ljubav i samo ljubav prema sportu – poentirao je Radmanović.