Нови шампион Европе ексклузивно за Журнал: Медаља посвећена Невени

(СПЕЦИЈАЛНО ЗА ЖУРНАЛ ИЗ БУКУРЕШТА)

Благ поглед, осмех неприметан, озбиљан и љубазан, а из понашања избија скромност. Као да испред себе немате врхунског спортисту, европског шампиона у рвању, новог златног аса из изабраног српског тима.

Реч је о Александру Саши Комарову. У Букурешту је, у рвању грчко – римским стилом освојио златну медаљу у конкуренцији до 87 кг у уторак вече. Урадио је у главном граду Румуније оно што нико није. До титуле је дошао из пет победа и нанизао актуелне прваке - олимпијског, светског и европског шампиона.

Сад је он на трону и чини будућност. Оженио се 26. октобра прошле године са Невеном, лепом Крагујевчанком и живе у срцу Шумадије. Србија му је из прве прирасла срцу. Разговор је почео за заједничким доручком на дан финалне борбе, настављен дан касније, поново за доручком и најмање се говорило о рвању.

- Толико тога сам вам рекао у последњих месец дана о рвању - појавио се осмех на лицу.

Уз залогаје и први део приче и питање о исхрани и одржавању телесне тежине на једном нивоу.

- Лако ми је са килограмима. Пре сам био тежи од 90, скидао сам пред мечеве и нисам имао проблема уз интензиван рад. Сад је лакше, „испод” 90 сам пред такмичења. Био сам под стресом око преласка из Русије у Србију. Упитна је била дозвола да се борим за нову репрезентацију. Уз то, оженио сам се, променио начин живота, исхрану. Било је стомачних проблема, док се организам није навикао. Тако је нестало које кило више. Сад је све у реду, на мерењу за финале сам имао 68,5 кг у патикама, идеално.

Јео је полако. Кад је у руке узео кувано јаје, осмехнуо се.

- Рођен сам у Санкт Петербургу, великом граду. Тамо се јаја купују у супермаркетима, а овде ми кажу да су „домаћа”... нису из маркета (смех). Волим макароне са сиром. Нисам љубитељ роштиља, а овде се много једе. Волим и мајонез који се прави код куће. Невенина мама Ивана прави одличну храну...

Поменули смо питу и поново се осмехнуо.

- Да, јео сам питу, а кад сам први пут јео бурек, изненадио сам се. Много је масан, цури низ руку - показао је од длана према лакту и уследио је обостран смех.

Са Невеном живи у стану. Желели су да буду самостални од почетка заједничког живљења и похвалио је супругу око припреме хране.

- Одлично кува, научила је да припрема руску храну. Борш (чорба) је изванредан, па помфрити са руским зачинима, салатама...

Кад је код куће највише воли шетње и зна да ужива у природи.

- Волим природу, волимо да шетамо кроз паркове, где је пуно зеленила. Невенини имају викендицу у Гледићу, то је близу Крагујевца. Кад смо слободни, обавезно одемо тамо. На два минута вожње је и има прелепу цркву.

Ту се завршио први део приче, без речи о финалном мечу. По пријему златне медаље морао је на допинг контролу и у хотел се вратио пред поноћ. Наставак је уследио за заједничким доручком, где је представио своју породицу.

- Отац Андреј био је рвач, касније тренер кадетске репрезентације Русије. Мајка Олга је домаћица. Имам два брата, старији Артјом (28) је у рвању, тренер је у клубу Кешевесем, док млађи Илија (17) вредно тренира, висок је и талентован. Сестра Марија (26) игра карлинг, чланица је олимпијског тима и била је учесница Олимпијских игара у Пекингу 2022. и има три светске медаље. Још увек се такмичи.

Мало је породица где су сви у спорту.

- Нисмо имали избора. Моји родитељи су нормалног стандарда. Међутим, тешко је са четворо деце у великом граду. Сви смо имали шансу за лепши живот само кроз спорт и отац је рекао да нас само спорт може уздигнути.

Кратко је застао и наставио причу.

- Рвањем сам почео да се бавим са шест година и отац ме никад није тренирао. Дамир Габидулин био је мој тренер. Завршио сам Факултет за физичку културу, мастер и имам звање рвачког тренера, могу да радим као професор. Репрезентативни спортисти, због обавеза, не морају да свакодневно иду на предавања, поштују нас, али се испити полажу редовно. Успео сам да ускладим обавезе и да се максимално посветим спорту и школи.

Одавно у срцу Шумадије није било оваквог спортсмена, а његов одговор много говори о карактеру.

- Лепо ми је и добро сам се уклопио. Још увек ме не препознају на улици. Да ли ће, није ни важно. Члан сам РК Крагујевац, много су добри људи, подржавају ме и дошли су овде са Невеном и њеним родитељима, Гораном и Иваном, да ме бодре. Драго ми је што су срећни због медаље. За клуб ћу да рвем на првенству Србије и увек кад кажу. Не волим да паузирам и спреман сам да и деци показујем и због тога сам ту. Невена је тренер у клубу, раније се бавила рвањем и много добро познаје овај спорт.

Супругу је током разговора помињао често пута. Код навијања била је најгласнија, „идемо Саша, можеш, браво Сале, идемо”...

- Њој посвећујем медаљу - био је јасан Саша. - Упознали смо се 7. новембра 2021. на Светском за млађе сениоре у Београду. Прошетали смо пред мој повратак за Русију и остали у комуникацији и све решили браком. Кажу да добро говорим српски језик. Откад сам упознао Невену почео сам да учим, а од октобра само причамо на српском.

Кад помене супругу осмехне се. На струњачи чврст, снажан и мимику на лицу не мења...

- Ретко се смејем, па такав сам... Не изражавам емоције као неко други. Невена каже да сам споља хладан, Руси имају душу - уследио је осмех.

На крају смо разговор пребацили на рвање. Победио је актуелне олимпијске, светске и европске шампионе.

- Ако желиш да будеш најбољи, мораш да победиш све. Нисам уопште размишљао ко је са друге стране и никад никога не потцењујем. За све се исто припремам и сви су тешки противници. Увек треба много, много рада.

До Олимпијских игара у Паризу може путем квалификација. Чека се коначна дозвола да буде члан српског олимпијског тима. Нада је за медаљу са Игара.

- Увек идем на турнир, без на јачину, да освојим злато. Ако га освојим, то значи да сам добро тренирао, ако не успем значи да није било довољно. Ово је мој посао и максимално сам посвећен. Прво да прођем квалификације, а одмах ћемо почети са припремама. За нас нема предаха.