Novi šampion Evrope ekskluzivno za Žurnal: Medalja posvećena Neveni

(SPECIJALNO ZA ŽURNAL IZ BUKUREŠTA)

Blag pogled, osmeh neprimetan, ozbiljan i ljubazan, a iz ponašanja izbija skromnost. Kao da ispred sebe nemate vrhunskog sportistu, evropskog šampiona u rvanju, novog zlatnog asa iz izabranog srpskog tima.

Reč je o Aleksandru Saši Komarovu. U Bukureštu je, u rvanju grčko – rimskim stilom osvojio zlatnu medalju u konkurenciji do 87 kg u utorak veče. Uradio je u glavnom gradu Rumunije ono što niko nije. Do titule je došao iz pet pobeda i nanizao aktuelne prvake - olimpijskog, svetskog i evropskog šampiona.

Sad je on na tronu i čini budućnost. Oženio se 26. oktobra prošle godine sa Nevenom, lepom Kragujevčankom i žive u srcu Šumadije. Srbija mu je iz prve prirasla srcu. Razgovor je počeo za zajedničkim doručkom na dan finalne borbe, nastavljen dan kasnije, ponovo za doručkom i najmanje se govorilo o rvanju.

- Toliko toga sam vam rekao u poslednjih mesec dana o rvanju - pojavio se osmeh na licu.

Uz zalogaje i prvi deo priče i pitanje o ishrani i održavanju telesne težine na jednom nivou.

- Lako mi je sa kilogramima. Pre sam bio teži od 90, skidao sam pred mečeve i nisam imao problema uz intenzivan rad. Sad je lakše, „ispod” 90 sam pred takmičenja. Bio sam pod stresom oko prelaska iz Rusije u Srbiju. Upitna je bila dozvola da se borim za novu reprezentaciju. Uz to, oženio sam se, promenio način života, ishranu. Bilo je stomačnih problema, dok se organizam nije navikao. Tako je nestalo koje kilo više. Sad je sve u redu, na merenju za finale sam imao 68,5 kg u patikama, idealno.

Jeo je polako. Kad je u ruke uzeo kuvano jaje, osmehnuo se.

- Rođen sam u Sankt Peterburgu, velikom gradu. Tamo se jaja kupuju u supermarketima, a ovde mi kažu da su „domaća”... nisu iz marketa (smeh). Volim makarone sa sirom. Nisam ljubitelj roštilja, a ovde se mnogo jede. Volim i majonez koji se pravi kod kuće. Nevenina mama Ivana pravi odličnu hranu...

Pomenuli smo pitu i ponovo se osmehnuo.

- Da, jeo sam pitu, a kad sam prvi put jeo burek, iznenadio sam se. Mnogo je masan, curi niz ruku - pokazao je od dlana prema laktu i usledio je obostran smeh.

Sa Nevenom živi u stanu. Želeli su da budu samostalni od početka zajedničkog življenja i pohvalio je suprugu oko pripreme hrane.

- Odlično kuva, naučila je da priprema rusku hranu. Borš (čorba) je izvanredan, pa pomfriti sa ruskim začinima, salatama...

Kad je kod kuće najviše voli šetnje i zna da uživa u prirodi.

- Volim prirodu, volimo da šetamo kroz parkove, gde je puno zelenila. Nevenini imaju vikendicu u Glediću, to je blizu Kragujevca. Kad smo slobodni, obavezno odemo tamo. Na dva minuta vožnje je i ima prelepu crkvu.

Tu se završio prvi deo priče, bez reči o finalnom meču. Po prijemu zlatne medalje morao je na doping kontrolu i u hotel se vratio pred ponoć. Nastavak je usledio za zajedničkim doručkom, gde je predstavio svoju porodicu.

- Otac Andrej bio je rvač, kasnije trener kadetske reprezentacije Rusije. Majka Olga je domaćica. Imam dva brata, stariji Artjom (28) je u rvanju, trener je u klubu Keševesem, dok mlađi Ilija (17) vredno trenira, visok je i talentovan. Sestra Marija (26) igra karling, članica je olimpijskog tima i bila je učesnica Olimpijskih igara u Pekingu 2022. i ima tri svetske medalje. Još uvek se takmiči.

Malo je porodica gde su svi u sportu.

- Nismo imali izbora. Moji roditelji su normalnog standarda. Međutim, teško je sa četvoro dece u velikom gradu. Svi smo imali šansu za lepši život samo kroz sport i otac je rekao da nas samo sport može uzdignuti.

Kratko je zastao i nastavio priču.

- Rvanjem sam počeo da se bavim sa šest godina i otac me nikad nije trenirao. Damir Gabidulin bio je moj trener. Završio sam Fakultet za fizičku kulturu, master i imam zvanje rvačkog trenera, mogu da radim kao profesor. Reprezentativni sportisti, zbog obaveza, ne moraju da svakodnevno idu na predavanja, poštuju nas, ali se ispiti polažu redovno. Uspeo sam da uskladim obaveze i da se maksimalno posvetim sportu i školi.

Odavno u srcu Šumadije nije bilo ovakvog sportsmena, a njegov odgovor mnogo govori o karakteru.

- Lepo mi je i dobro sam se uklopio. Još uvek me ne prepoznaju na ulici. Da li će, nije ni važno. Član sam RK Kragujevac, mnogo su dobri ljudi, podržavaju me i došli su ovde sa Nevenom i njenim roditeljima, Goranom i Ivanom, da me bodre. Drago mi je što su srećni zbog medalje. Za klub ću da rvem na prvenstvu Srbije i uvek kad kažu. Ne volim da pauziram i spreman sam da i deci pokazujem i zbog toga sam tu. Nevena je trener u klubu, ranije se bavila rvanjem i mnogo dobro poznaje ovaj sport.

Suprugu je tokom razgovora pominjao često puta. Kod navijanja bila je najglasnija, „idemo Saša, možeš, bravo Sale, idemo”...

- Njoj posvećujem medalju - bio je jasan Saša. - Upoznali smo se 7. novembra 2021. na Svetskom za mlađe seniore u Beogradu. Prošetali smo pred moj povratak za Rusiju i ostali u komunikaciji i sve rešili brakom. Kažu da dobro govorim srpski jezik. Otkad sam upoznao Nevenu počeo sam da učim, a od oktobra samo pričamo na srpskom.

Kad pomene suprugu osmehne se. Na strunjači čvrst, snažan i mimiku na licu ne menja...

- Retko se smejem, pa takav sam... Ne izražavam emocije kao neko drugi. Nevena kaže da sam spolja hladan, Rusi imaju dušu - usledio je osmeh.

Na kraju smo razgovor prebacili na rvanje. Pobedio je aktuelne olimpijske, svetske i evropske šampione.

- Ako želiš da budeš najbolji, moraš da pobediš sve. Nisam uopšte razmišljao ko je sa druge strane i nikad nikoga ne potcenjujem. Za sve se isto pripremam i svi su teški protivnici. Uvek treba mnogo, mnogo rada.

Do Olimpijskih igara u Parizu može putem kvalifikacija. Čeka se konačna dozvola da bude član srpskog olimpijskog tima. Nada je za medalju sa Igara.

- Uvek idem na turnir, bez na jačinu, da osvojim zlato. Ako ga osvojim, to znači da sam dobro trenirao, ako ne uspem znači da nije bilo dovoljno. Ovo je moj posao i maksimalno sam posvećen. Prvo da prođem kvalifikacije, a odmah ćemo početi sa pripremama. Za nas nema predaha.