ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК - Чувар сећања на славнија времена

Ђорђе Петровић, у народу познатији као Карађорђе, на сабору у Орашцу 2. фебруара 1804. изабран је за вођу буне. Претходила јој је „сеча кнезова”, догађај који је одагнао и последњу дилему код Срба да ли се поробљивачу треба супротставити револуционарним путем. Сретење се као Дан државности Републике Србије слави од 2002, док од 2012. обухвата два дана, 15. и 16. фебруар.

Малено место где је све почело, смештено у општини Аранђеловац, чува успомену на давна и славна времена. У њему се сваке године, код школе и у Марићевића јарузи, тог 15. дана другог месеца у календару, окупи, уз велики број мештана, људи из града и околине, на десетине државних званичника и црквених великодостојника. Међутим, локално становништво живи, макар у сећању, овај датум сваким даном. Наиме, у селу постоји клуб сасвим логичног назива -  Први српски устанак. Као домаћин, утакмице игра на стадиону, такође, симболичног имена - „Карађорђе”.

Причу о овом спортском колективу приповеда Зоран Старчевић, некада председник клуба и члан извршног одбора ФСО Аранђеловца:

- Најстарији мештани Орашца сећају се да је прву фудбалску лопту из Београда донео Благоје Васиљевић, 1951. У то време су као нови клуб, који још није био уврштен у редовно такмичење, најчешће играли против омладинаца из суседних села. Са озбиљнијим и масовнијим окупљањима започиње се на турнирима током 70-их прошлог века, кад су за Дан младости, 25. маја, младићи из аранђеловачке општине углавном играли мали фудбал на игралишту код основне школе, у центру села. Тада су организовани и омладински вашари, на којима је фудбал био главна атракција. На свим тим утакмицама млади Орашани пружали су достојан отпор уигранијим ривалима. Као пионири фудбалске игре, између осталих, истакли су се: Милоје Мида Спасојевић, Драган Анић Певац, Милорад Лукић Мали, Милован Јаковљевић, Богосав Старчевић, Радослав Радисављевић, Радован Марићевић. Нешто касније, у Општинској фудбалској лиги, коју је 1965. основао Општински фудбалски одбор при СОФК-и, учествовали су и Орашани са тимом Слога. Међутим, како нису имали одговарајући терен у свом селу, утакмице су играли у Аранђеловцу, на месту где се сад налази СРЦ „Шумадија”.

Тридесетак година од када се фудбалска лопта први пут закотрљала у Орашцу, донета је одлука о оснивању фудбалског клуба.

- Оснивачка Скупштина одржана је 17. јуна 1983. у Орашцу, кад је, у присуству 25 делегата, донета једногласна одлука. У њој се наводи да се „оснива фудбалски клуб у Орашцу ради бављења аматерским спортом, који ће носити назив Омладински фудбалски клуб Први Устанак, са седиштем у Орашцу”. Истиче се да је циљ оснивања и удруживања организовано окупљање што већег броја пионира, омладинаца и одраслих, њихово учлањавање у клуб и организованог сталног васпитног рада, ради активног бављења и развоја фудбала на принципу добровољности и аматеризма”.

Оснивачи фудбалског клуба су: Душан Марићевић, Радиша Стојановић, Милоје Марићевић, Живота Стевановић, Рајко Маринковић, Саша Стојановић, Душан Станић, Милосав Пајевић, Драган Адамовић, Славољуб Стојановић, Слободан Лекић, Радован Вујичић, Владан Старчевић, Зоран Пајевић, Драгослав Васовић, Негован Марићевић, Живота Лукић, Драгиша Андрић, Љубомир Петровић, Радован Матијашевић, Милан Стојановић, Милован Вујичић, Милутин Минић, Владан Стојановић, Мирослав Димитријевић.

Узорни спортски колектив највеће успехе почиње да бележи пред почетак трећег миленијума. Биле су то године прожете уз успоне и падовима, да би се екипа поново уздигла захваљујући генерацији 1984/85, која је донела и два трофеја у клупске витрине.

- Фудбалски клуб Први српски устанак почиње да бележи значајније резултате у сезони 1999/2000, кад је освојио прво место у Општинској лиги Аранђеловац и изборио пласман у Шумадијску - окружну лигу. Већ прве сезоне приказао је завидан квалитет и завршио на трећем месту. У сезони 2002/03. упуштају се у борбу за зонски степен такмичења, ипак, завршавају као другопласирани. Остају стабилан члан ове лиге све до 2006, кад је уследила криза у клубу који се враћа у Општинску лигу Аранђеловца. Клуб се посебно поноси генерацијом 1984/85, јер је дала велики број фудбалера. После поменуте кризе, они се окупљају и враћају у свој матични клуб, где већ прве сезоне, са чела табеле, клуб одводе у виши ранг. Иста генерација, 2013, такмичећи се у Међуопштинској лиги Аранђеловца и Тополе завршава као прва и улази у Шумадијско – окружну лигу, у којој се и данас такмиче. Значајно је вратити се на генерацију 1984/85. и поменути њихове успехе које су остваривали као понири и кадети. Освајали су Куп општине Аранђеловац и четири турнира „Лоптом против бомби”. Наш фудбалски клуб био је победник у више наврата Купа општине Аранђеловца, али није успевао да се пласира даље од Купа Шумадијског округа. У нашем купу играли су фудбалери са добро познатим именима фудбалској јавности Аранђеловца, али и шире. То су Дејан Стевановић, Дејан Драговић, Радослав Лазовић, Предраг Рајковић, Горан Филиповић, Јовица Мрљеш, Драган Терзић.

Важно је споменути да из Орашца потиче и неколицина фудбалских имена која су оставила траг и далеко ван граница свог места рођења, играјући за, или тренирајући, клубове високог реномеа. Ту су и људи који су мимо терена, на неким високим функцијама, помагали развоју аранђеловачког спорта, посебно фудбала.

- Свако мора да буде поносан на три фудбалска имена која су нас презентовала на светском нивоу. Реч је о нашим мештанима Дарку Анићу, Владану и Горану Милојевићу. Значајну улогу у историји овог клуба одиграо је и Драгослав Васовић, човек који је као спортски радник за свог живота изузетно допринео. Био је и председник ФСО Аранђеловца, УОСС Аранђеловца и делегат Скупштине Западне Србије – наводи Старчевић.