Волтерс: Кад ме питају где сам највише уживао у животу увек кажем у Београду

Некадашњи кошаркаш Црвене звезде Нејт Волтерс плејмејкер из Сент Клауда изненадио је многе одлуком да се пензионише почетком године. У интервјуу за Моцарт спорт, Волтерс је причао о времену кад је играо за црвено-беле, сарадњи са Дејаном Радоњићем, али и о томе по чему ће памтити време у Београду, које ће му утакмице заувек остати урезане, омиљеним саиграчима и противницима са којима се највише мучио, те плановима за будућност...

За сад још није нашао нови посао.

- Живот ми се променио, осетио сам да морам да затворим кошаркашко поглавље, било је и неких породичних ствари које су се десиле због којих сам осетио потребу да ову сезону проведем код куће и то се у међувремену претворило у одлуку да се пензионишем. Пријатељ ми је адвокат, па размишљамо да покренемо малу кошаркашку агенцију и видимо шта би могло да проистекне из тога. Бавили бисмо се трансферима играча преко океана.

За осам година прошао је кроз седам различитих земаља. У Звезди је провео две године.

- Када ме људи питају где сам највише уживао у животу и које ми је искуство највише пријало, увек кажем Београд. Вероватно и зато што сам био две године, али и зато што волим град, што су навијачи тако страствени, лојални. Био сам у местима где навијачи нису тако привржени клубу, али Звездина публика јако цени твоје залагање и када играш максимално, када се трудиш, бодриће те до краја- каже Волтерс, па враћа филм: -Мучио сам се доста током своје прве године у Црвеној звезди. То ми је био 'добродошао у Европу' моменат. Био сам пре тога у Бешикташу, али ово је дефинитивно био степеник више у сваком погледу. Тада сам заиста схватио каква је европска кошарка, поготово на евролигашком нивоу. Та сезона у Звезди ми је заправо прошла у прилагођавању на евролигашке услове, али је друга била потпуно другачија.

Шта је то по чему ћеш највише да памтиш боравак у Црвеној звезди?

- Када говоримо о мојој првој сезони, дефинитивно оних месец дана у којем смо редом побеђивали великане. Тад смо баш играли сјајно, много забавно, атмосфера феноменална. Тако смо добро изгледали на паркету, публика је била пресрећна. У мојој другој години добро памтим куп утакмицу у којој смо победили Партизан. Била је то прва година Жељка Обрадовића, Партизан је уложио доста новца у тим са Кевином Пантером и Зеком Ледејом. Тада се поново осетила јака искра у ривалству два клуба. Такође, цела серија за титулу те године ми је остала урезана у глави, све те утакмице, као и освајање титуле у таквом финалу. То су ми најлепше успомене. Атмосфера у целој серији је била ван контроле. Верујем да је и сада тако, то ћу дефинитивно памтити до краја живота.

Да ли ти и то недостаје, кошаркашке борбе у таквом амбијенту?

-(Смех)... Искрено, не знам да ли ми баш недостају такве атмосфере, можда је било мало превише за мој укус, али је било лудо.