Вуку лепо у гнезду “орлова”

Вук Ранђић (31) поново је у београдском фудбалу, после неколико епизода на већој сцени и теренима широм Србије. У зимском прелазном року појачао је редове Синђелића и добрим партијама на почетку пролећа допринео успешним резултатима старог градског клуба са посебним шмеком. Протеклих година, офанзивном везисти фудбал није био једина обавеза. Упоредо је студирао и са највећим оценама завршио државну Високу пословну школу, смер менаџмент у бизнису, уз специјалистичке студије. Тренутно не ради у струци, ангажован је у пословима око некретнина. У млађим категоријама учио је од бројних тренера и упијао знање.

- Почео сам у Партизану са седам година. Први тренер био ми је Никица Клинчарски, изузетан стручњак за рад са младима, а после њега Зоран „Муња“ Мамић. Ради се о врхунским тренерима за играче почетнике, којима треба објаснити прве потезе и усадити љубав према фудбалу. Затим сам наставио у новобеоградском Радничком и ОФК Београду, а последње две године омладинског стажа завршио у Борчи. БСК је у то време био клуб у успону према суперлигашком друштву, са одличним условима за рад млађих категорија, где сам прилично напредовао у јаком такмичењу и стекао искуство за даље.

Као млад првотимац, отишао је у редове српсколигаша из Макишке шуме.

- У ОФК Жаркову сам провео четири године, где се у то време променило више тренера, уз одлазак на шест месеци у табор суперлигаша Рада. Играо сам стандардно у Српској лиги „Београд“, која је у то време била квалитетна и много јача него сада, било је доста озбиљних тимова, попут Вождовца, Колубаре, ОФК Младеновца. Затим сам отишао у ИМ Раковицу, тренер је био Драган Стевановић, имали смо одличне резултате и били у врху табеле. Опробао сам се после тога у прволигашкој конкуренцији, као члан Будућности из Добановаца, а онда су уследиле године ван Београда.

Ранђић је у напону снаге играо за тимове са „Запада“ и из Војводине.

- Отишао сам у Шумадију из Аранђеловца, у то време српсколигаша са успешним резултатима и играо на теренима од Дунава и Саве до границе са Црном Гором, путовања су била прилично дугачка. Вратио сам се на годину дана у ОФК Београд, био је то леп период, али нисмо успели да се вратимо у виши ранг. Уследили су одласци у Смедерево, па на војвођанске терене. Играо сам за Омладинац из Нових Бановаца и Подунавац из Белегиша, такмичење је квалитетно, што показују тимови који уђу у Прву лигу и наставе са успешним резултатима.

У јануару ове године, одлучио је да се врати на терене главног града.

- Било ми је доста свакодневних путовања, запослио сам се, а супруга Тамара је отворила фирму специјализовану за квантну медицину. Решио сам да одаберем клуб у близини становања, Синђелић ми се одувек свиђао, има дугу традицију и посебну енергију. Привукло ме друштво, одавно познајем неколико садашњих саиграча и уз њихов наговор, одлучио сам да им се придружим у зениту каријере. Осећам се лепо у гнезду „орлова“, уз мене су искусни Немања Обрадовић, Драшко Ђорђевић, Милан Спасић и голман Страхиња Марковић, остали саиграчи су млади и на нама је да им помогнемо.

Играо је само у Србији, док су многи његови саиграчи успели да остваре ангажман у иностранству.

- Било је услона и падова у каријери, могао сам више пре десетак година. Имао сам могућност да играм у другој држави, али је судбина тако хтела. Не жалим ни за чим, упоредо сам водио рачуна о образовању, фудбалски стаж брзо прође. Стекао сам много пријатеља, са којима се редовно чујем и виђам, што је највећа вредност бављења спортом.

Када им обавезе дозволе, Вук Ранђић оде са супругом Тамаром на туристичко путовање. Подједнако воли Блиски исток и европске знаменитости.

- Недавно смо били у Дубаију, град је савршен. Сигурност у Уједињеним Арапским Емиратима је максимална, нема бојазни да ће ти неко нешто украсти, а клима је идеална. Може се свашта видети, од дугих пешчаних плажа до модерних грађевина. Италију свима препоручујем, поготово северни део, Венецију, Милано, Болоњу, постоји пуно знаменитости које треба обићи. Леп је и Беч, са класичном архитектуром, а на сваком кораку има људи из наших крајева. Турска је прави избор за летњи одмор, у Грчкој без премца је Родос. Занимљиво је на северу Европе, посебно су ми се свидели Копенхаген и Хелсингборг - закључио је Вук Ранђић, првотимац Синђелића.