Облак: Србија фаворит, али...

Како се ближи сутрашњи дуел Србије и Словеније у Минхену, тако и роје занимљивости из оба табора.

Новинар „Екипе 24”, дан после ремија с Данском, нашао се у бази словеначке репрезентације на периферији Вупертала с капитеном и, како је навео, највећом тамошњом фудбалском звездом свих времена - Јаном Облаком.

Поред њима знаних и интересантних тема, под перо је дошла и утакмица са Србијом. Спектакл ривалства некадашњих сународника, меч од изузетног догађаја.

- Одлична утакмица биће, сигуран сам да су људи у обе земље били задовољни жребом. Локација је такође изузетна и доприноси томе - бриљантан град, стадион, близу наших градова. Постоји, свакако, локални ривалитет и биће изузетно занимљиво у том погледу, али и изузетно тешка утакмица за нас. Србија је фаворит, али учинићемо све да извучемо нешто из овог меча, пре свега, наравно, желим да победим. Србија се после пораза од Енглеске у другом полувремену показала у врло добром светлу – знамо колико је добра, какве играче има и колико ће бити тешко. Нисмо заборавили пораз од 1:4 у Београду и како смо у претходној Лиги нација на свом терену ремизирали - 2:2. Али верујемо у себе, свак ће одрадити свој део посла на највишем нивоу и, надам се, биће довољно за нешто велико.

Потом, прича је кренула у правцу његова мешовита порекла, уз констатацију да савршено говори српски језик.  

- Мајка је из Републике Српске и тамо имам баку, радо је посећујем сваке године. Имам и рођаке, ујаке, тетке. Фамилију у Словенији по очевој страни, у Републици Српској по мајци и поносан сам на обе стране. Живео сам у Шкофјој Локи у насељу с много људи пореклом из других република бивше Југославије. Ово је део мене, за мене нешто нормално. Увек сам са истом радошћу одлазио код баке доле или код баке у Словенију. Никад није било питање ко ми је дражи, за мене је све моје и свеједно.

И, да буде јасан:

- Поносан сам што ми је отац Словенац, а мајка из Републике Српске. Показало се и да је ово добар микс за спорт ха, ха... Знате, на словеначкој страни дисциплина, такође тврдоглавост и рад. На јужној страни ово опуштање, можда споља и није баш видљиво (смех), али уверавам вас да је ипак присутно. То је у мени и много помаже да на одређене ствари гледам другим очима. Сви смо исти, иако истовремено и различити, али увек једнаки, једнаки... Један је одавде, други оданде. Један фудбалер, други новинар. Која је разлика? Људи смо, ништа не може бити јаче од ове поруке.