Ђоковић није зауставио време...

Ојачао под бомбама, сазревао и стасавао у време бомбардовања, санкција и сиромаштва. Ова реченица не треба да буди непотребну и претерану патетику или да намерно гађа у емоције, већ да опише издрживост олимпијског победника, освајача златне медаље у Паризу – Новака Ђоковића.

Тешко је пронаћи праве речи и описати достигнуће најбољег тенисера свих времена, поготово кад се узме у обзир да је једини неостварени сан остварио у 37. години. Храбро је издржао четири олимпијска циклуса, сваки пут показао величину после елиминације и спортски поштено честитао противницима освојену медаљу.

У Пекингу 2008. био је на трећој позицији на пиједесталу, гледао највећег ривала Рафаела Надала који је донео највећу радост Шпанцима. Четири године касније у Лондону није могао да премости Ендија Марија у полуфиналу и обезбеди пласман у финале. Уследила је 2016. кад је Рио де Жанеиро био домаћин највеће спортске смотре. Кад су сви очекивали да Ђоковић после изванредне сезоне 2015. дође до шампионског пиједестала, догодио се Хуан Мартин Дел Потро у првој рунди. Нико, па ни сам Ноле није очекивао да ће у уводним фазама напустити турнир. У том тренутку није постајао мелем за његову рану, сузе није могао да заустави. Очекивања су била велика и у Токију 2021, али за Ђоковића поново је било кобно полуфинале. Прво је изгубио од Александра Зверева, који је касније стигао до злата, а затим и од Пабла Карења Бусте.

Зашто је ретроспектива Новакових пораза са Игара важна кад се слави прво злато? Управо због тога да би се на најбољи могући начин илустровао његов шампионски ков, победнички ген, да би се показало да је од најфинијег челика.

Прошло је 16 година од кад је Ноле дебитовао на Играма и освојио прву медаљу. Тадашњи шампион Надал, сада је био лако премостива препрека за Ђоковића. Први пут је Новак надиграо највећег ривала на шљаци. Док је српски ас био спреман да учествује и игра на највећим такмичењима у белом спорту, Рафа је био посвећен опоравку после тешке операције. Мари који је такође зауставио српског аса у највећој мисији на Играма у Паризу се опростио од белог спорта и ставио тачку на професионалну каријеру. Само је Ноле издржао и стигао до краја, до последњег меча на централном терену Филип Шатријеу.

У финалу преко пута мреже, за противника је имао 16 година млађег противника Карлоса Алкараса. Поређења ради, Карлитос је имао пет година кад је Ђоковић освојио бронзу у Пекингу.

Зато као никада до сада за Новаков подвиг на париској црвеној прашини савршено одговарају речи чувеног француског авијатичара Ролана Гароса да „победа припада најиздржљивијима“.

Париски лист Монд је искористио баш ту мисао приликом описивања емотивних тренутака после победе и пада на колена с рукама ка небу.

- Ова реченица као да је написана за Ђоковића. Новак је модел издрживости, победио је много млађег Шпанца Алкараса – пренео је Монд.

Новакову победу оценио је и Либерасион, написавши да је надмашила све врсте радости. Српског аса као највећег играча у историји тениса:

- Ђоковић није зауставио време, већ је учинио нешто обрнуто победивши 16 година млађег Алкараса.

Чувени Лекип бавио се Ђоковићевом прославом тријумфа наводећи да је оставио дело и емоције слободно да реагују и потпуно обузму осећања радости и задовољства.

Шпанска Марка на насловној страни је написала:

- Монументални Ђоковић савладао Алкараса у епској борби.

Још један шпански лист посветио је насловну страну финалу и то са потписом:

- Злато мора да сачека. Ђоковић и Алкарас актери у финалу у Паризу. Србин славио после два тај-брејка и комплетирао невероватна достигнућа са олимпијском титулом.