Đoković nije zaustavio vreme...

Ojačao pod bombama, sazrevao i stasavao u vreme bombardovanja, sankcija i siromaštva. Ova rečenica ne treba da budi nepotrebnu i preteranu patetiku ili da namerno gađa u emocije, već da opiše izdrživost olimpijskog pobednika, osvajača zlatne medalje u Parizu – Novaka Đokovića.

Teško je pronaći prave reči i opisati dostignuće najboljeg tenisera svih vremena, pogotovo kad se uzme u obzir da je jedini neostvareni san ostvario u 37. godini. Hrabro je izdržao četiri olimpijska ciklusa, svaki put pokazao veličinu posle eliminacije i sportski pošteno čestitao protivnicima osvojenu medalju.

U Pekingu 2008. bio je na trećoj poziciji na pijedestalu, gledao najvećeg rivala Rafaela Nadala koji je doneo najveću radost Špancima. Četiri godine kasnije u Londonu nije mogao da premosti Endija Marija u polufinalu i obezbedi plasman u finale. Usledila je 2016. kad je Rio de Žaneiro bio domaćin najveće sportske smotre. Kad su svi očekivali da Đoković posle izvanredne sezone 2015. dođe do šampionskog pijedestala, dogodio se Huan Martin Del Potro u prvoj rundi. Niko, pa ni sam Nole nije očekivao da će u uvodnim fazama napustiti turnir. U tom trenutku nije postajao melem za njegovu ranu, suze nije mogao da zaustavi. Očekivanja su bila velika i u Tokiju 2021, ali za Đokovića ponovo je bilo kobno polufinale. Prvo je izgubio od Aleksandra Zvereva, koji je kasnije stigao do zlata, a zatim i od Pabla Karenja Buste.

Zašto je retrospektiva Novakovih poraza sa Igara važna kad se slavi prvo zlato? Upravo zbog toga da bi se na najbolji mogući način ilustrovao njegov šampionski kov, pobednički gen, da bi se pokazalo da je od najfinijeg čelika.

Prošlo je 16 godina od kad je Nole debitovao na Igrama i osvojio prvu medalju. Tadašnji šampion Nadal, sada je bio lako premostiva prepreka za Đokovića. Prvi put je Novak nadigrao najvećeg rivala na šljaci. Dok je srpski as bio spreman da učestvuje i igra na najvećim takmičenjima u belom sportu, Rafa je bio posvećen oporavku posle teške operacije. Mari koji je takođe zaustavio srpskog asa u najvećoj misiji na Igrama u Parizu se oprostio od belog sporta i stavio tačku na profesionalnu karijeru. Samo je Nole izdržao i stigao do kraja, do poslednjeg meča na centralnom terenu Filip Šatrijeu.

U finalu preko puta mreže, za protivnika je imao 16 godina mlađeg protivnika Karlosa Alkarasa. Poređenja radi, Karlitos je imao pet godina kad je Đoković osvojio bronzu u Pekingu.

Zato kao nikada do sada za Novakov podvig na pariskoj crvenoj prašini savršeno odgovaraju reči čuvenog francuskog avijatičara Rolana Garosa da „pobeda pripada najizdržljivijima“.

Pariski list Mond je iskoristio baš tu misao prilikom opisivanja emotivnih trenutaka posle pobede i pada na kolena s rukama ka nebu.

- Ova rečenica kao da je napisana za Đokovića. Novak je model izdrživosti, pobedio je mnogo mlađeg Španca Alkarasa – preneo je Mond.

Novakovu pobedu ocenio je i Liberasion, napisavši da je nadmašila sve vrste radosti. Srpskog asa kao najvećeg igrača u istoriji tenisa:

- Đoković nije zaustavio vreme, već je učinio nešto obrnuto pobedivši 16 godina mlađeg Alkarasa.

Čuveni Lekip bavio se Đokovićevom proslavom trijumfa navodeći da je ostavio delo i emocije slobodno da reaguju i potpuno obuzmu osećanja radosti i zadovoljstva.

Španska Marka na naslovnoj strani je napisala:

- Monumentalni Đoković savladao Alkarasa u epskoj borbi.

Još jedan španski list posvetio je naslovnu stranu finalu i to sa potpisom:

- Zlato mora da sačeka. Đoković i Alkaras akteri u finalu u Parizu. Srbin slavio posle dva taj-brejka i kompletirao neverovatna dostignuća sa olimpijskom titulom.