Станојевић је био у праву

Има ли из угла црно-белих у пласту незадовољства проузрокованог ремијем са ИМТ-ом сламка доброг за коју би, као инјекцију самопоуздања, могли да се ухвате пред реванш с Луганом у трећем колу квалификација за Лигу Европе, подсећања да су у првом мечу, у Београду, Швајцарци минимално славили?

Дубоко ли се замислите – има... једна: Партизан у Зајечару није примио гол, везавши четврту утакмицу у првенству с мирном мрежом!

Подвиг, дефинитивно, Гробарима не умањује горак укус с Краљевице, али... Струка би рекла: „Бар нешто”.

То, „бар нешто”, тренер Александар Станојевић је и наговестио, интересантно – после (премијерног) дебакла од кијевског Динама (2:6), у предвечерје гостовању Јединству на Убу:

- Више ме брине напад, него одбрана.

Командант Парног ваљка је, ето, тог петка, 26. јула, био у праву, не чуди – проверени стручњак добро зна да је лакше подесити / закрпити дефанзиву, него наштеловати нишанске справе, поготово кад немате „твид” за тако нешто. За игру „с голманове стране” потребни су борбеност и (у Србији) мало тактичке дисциплине, за офанзиву, богами, „мајка Мара” је креација, већи техничко / тактичко / физички капацитет у односу на противника.

То што је вицепрвак сачувао позади „нулу” у дуелима с Напретком (1:0), Јединством (4:0), Железничаром (2:0) и, у недељу, ИМТ-ом (0:0), не значи да, изузев голмана Александра Јовановића (спасилац и против Тракториста!), Партизан има квалитет у последњој линији – напротив, Европа је и ту сведочила о „танкој пити”, али...

Од нечег мора да се крене, логика налаже – од лакшег ка тежем, консензус – није довољно, међутим, напредак је евидентан и може да послужи као темељ будућих успеха. Први би био – у четвртак увече, у Туну.

Извор – водиља, као у народној песми, има два „путића”, протканих у истраживачким питањима: кад у црно-белом сефу, нарочито на почетку шампионата, промаја није дувала у уводних 360 минута, односно, колики / какав је удео актера у изостанку Јовановићевих домаћих капитулација и шта / ко недостаје да напад наплати непробојност одбране?

Партизан је, претходно, у мандату Игора Дуљаја и у периоду 1. октобар – 6. новембар 2023. нанизао 4+ мечева без примљеног гола: Напредак 2:0, Младост 2:0, Спартак 3:0, Раднички 1923 4:0, Вождовац 3:0 и Нови Пазар 1:0, дакле – пре девет месеци.

„Књиге староставне” тврде: уводна четири првенствена кола окончана без капитулације забележена су давне 1970, пре тачно 54 године!

Црно-бели, под диригентском палицом Гојка Зеца пристиглог из ОФК Београда, осам утакмица нису дозволили ривалима да се радују: Олимпија 2:0 (Вукотић, Петровић), Челик 2:0 (Вукотић, Катић), Сарајево 0:0, Марибор 0:0, Црвенка 4:0 (Ђорђић, Вукотић 3), Раднички Ниш 0:0, Динамо 2:0 (Бора Ђорђевић, Ђорђић) и ОФК Београд 2:0 (Бјековић, Катић).

Укупно: 720 минута, или 12 сати, за велико „браво” Ивану Ћурковићу, Бранку Надовези, Милану Дамјановићу, Влади Пејовићу и Благоју Пауновићу, дефанзивном кремен-камену, обилате помоћи осталих Партизанових (тад их је имао!) асова.

А, данас... Кад Светозар Марковић, са успонима и падовима у каријери, изгледа као Неста у односу на колеге из последњег квартета (Де Медина је лошији бек од Аранђела Стојковића, Мујакић, бар за сада, није показао да је стабилнији од Саничанина, Антић све више круни углед), онда... Не чуди што је „мртва трка” који је део тима слабији – одбрана или напад.

Уз фусноту – Натху и Захиду, упркос преласку зенита, нико не може да оспори умеће, Аријаги и Шћекићу борбеност (везисти су тема за другу причу), долазимо до најубојитијих: Калулу, Гох и Северина не би могли да привире у тим из Станојевићевог првог мандата (2010, Лига шампиона), док црно-бела јавност, одушевљена Салдањиним „гробарством” на Инстаграму, треба да стави прст на чело: да ли Бразилац, у чееекању трансфера, ултимативно хоће да игра искључиво европске утакмице?

Сад је, ваљда, кристално да је Александар знао о чему прича...