Stanojević je bio u pravu

Ima li iz ugla crno-belih u plastu nezadovoljstva prouzrokovanog remijem sa IMT-om slamka dobrog za koju bi, kao injekciju samopouzdanja, mogli da se uhvate pred revanš s Luganom u trećem kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, podsećanja da su u prvom meču, u Beogradu, Švajcarci minimalno slavili?

Duboko li se zamislite – ima... jedna: Partizan u Zaječaru nije primio gol, vezavši četvrtu utakmicu u prvenstvu s mirnom mrežom!

Podvig, definitivno, Grobarima ne umanjuje gorak ukus s Kraljevice, ali... Struka bi rekla: „Bar nešto”.

To, „bar nešto”, trener Aleksandar Stanojević je i nagovestio, interesantno – posle (premijernog) debakla od kijevskog Dinama (2:6), u predvečerje gostovanju Jedinstvu na Ubu:

- Više me brine napad, nego odbrana.

Komandant Parnog valjka je, eto, tog petka, 26. jula, bio u pravu, ne čudi – provereni stručnjak dobro zna da je lakše podesiti / zakrpiti defanzivu, nego naštelovati nišanske sprave, pogotovo kad nemate „tvid” za tako nešto. Za igru „s golmanove strane” potrebni su borbenost i (u Srbiji) malo taktičke discipline, za ofanzivu, bogami, „majka Mara” je kreacija, veći tehničko / taktičko / fizički kapacitet u odnosu na protivnika.

To što je viceprvak sačuvao pozadi „nulu” u duelima s Napretkom (1:0), Jedinstvom (4:0), Železničarom (2:0) i, u nedelju, IMT-om (0:0), ne znači da, izuzev golmana Aleksandra Jovanovića (spasilac i protiv Traktorista!), Partizan ima kvalitet u poslednjoj liniji – naprotiv, Evropa je i tu svedočila o „tankoj piti”, ali...

Od nečeg mora da se krene, logika nalaže – od lakšeg ka težem, konsenzus – nije dovoljno, međutim, napredak je evidentan i može da posluži kao temelj budućih uspeha. Prvi bi bio – u četvrtak uveče, u Tunu.

Izvor – vodilja, kao u narodnoj pesmi, ima dva „putića”, protkanih u istraživačkim pitanjima: kad u crno-belom sefu, naročito na početku šampionata, promaja nije duvala u uvodnih 360 minuta, odnosno, koliki / kakav je udeo aktera u izostanku Jovanovićevih domaćih kapitulacija i šta / ko nedostaje da napad naplati neprobojnost odbrane?

Partizan je, prethodno, u mandatu Igora Duljaja i u periodu 1. oktobar – 6. novembar 2023. nanizao 4+ mečeva bez primljenog gola: Napredak 2:0, Mladost 2:0, Spartak 3:0, Radnički 1923 4:0, Voždovac 3:0 i Novi Pazar 1:0, dakle – pre devet meseci.

„Knjige starostavne” tvrde: uvodna četiri prvenstvena kola okončana bez kapitulacije zabeležena su davne 1970, pre tačno 54 godine!

Crno-beli, pod dirigentskom palicom Gojka Zeca pristiglog iz OFK Beograda, osam utakmica nisu dozvolili rivalima da se raduju: Olimpija 2:0 (Vukotić, Petrović), Čelik 2:0 (Vukotić, Katić), Sarajevo 0:0, Maribor 0:0, Crvenka 4:0 (Đorđić, Vukotić 3), Radnički Niš 0:0, Dinamo 2:0 (Bora Đorđević, Đorđić) i OFK Beograd 2:0 (Bjeković, Katić).

Ukupno: 720 minuta, ili 12 sati, za veliko „bravo” Ivanu Ćurkoviću, Branku Nadovezi, Milanu Damjanoviću, Vladi Pejoviću i Blagoju Paunoviću, defanzivnom kremen-kamenu, obilate pomoći ostalih Partizanovih (tad ih je imao!) asova.

A, danas... Kad Svetozar Marković, sa usponima i padovima u karijeri, izgleda kao Nesta u odnosu na kolege iz poslednjeg kvarteta (De Medina je lošiji bek od Aranđela Stojkovića, Mujakić, bar za sada, nije pokazao da je stabilniji od Saničanina, Antić sve više kruni ugled), onda... Ne čudi što je „mrtva trka” koji je deo tima slabiji – odbrana ili napad.

Uz fusnotu – Nathu i Zahidu, uprkos prelasku zenita, niko ne može da ospori umeće, Arijagi i Šćekiću borbenost (vezisti su tema za drugu priču), dolazimo do najubojitijih: Kalulu, Goh i Severina ne bi mogli da privire u tim iz Stanojevićevog prvog mandata (2010, Liga šampiona), dok crno-bela javnost, oduševljena Saldanjinim „grobarstvom” na Instagramu, treba da stavi prst na čelo: da li Brazilac, u čeeekanju transfera, ultimativno hoće da igra isključivo evropske utakmice?

Sad je, valjda, kristalno da je Aleksandar znao o čemu priča...