ВРЕМЕПЛОВ – Шестић: Гол Бороти у дербију памтиће се заувек

Рођен у Милосавцима код Лакташа, одрастао у Старој Пазови, Милош Шестић је захваљујући фудбалском умећу винуо се међу грађане планете. Данас поручује: „Нема већег звездаша од мене”.

Није постао Звездина звезда, а могао је. Није био фудбалер Реала из Мадрида, а био је по квалитету близу тога. Неки су га прозивали због стила игре, а он као да им је слао поруку – своју ви бригу брините! Волео је да забије главу у земљу и док су неки мислили да тада не види ништа и никог око себе, видео је све што је требало.

Једноставно, Шеле - велемајстор фудбалске игре.

Рођен је у Милосавцима код Лакташа, 8. августа 1956.  Како више нема сродника у Поткозарју не долази често у родно место.

- Тамо нема никог од мојих и све ређе долазим. Раније је то било другачије - каже Милош Шестић.

У фудбалу све је кренуло од Јединства из Старе Пазове.

- Ту сам почео са 13 и по година. Након 12 месеци вредног рада и тренинга прешао сам у Црвену звезду.

Сећа се како се обрео на Маракани. Говорило се да га је хтела Војводина, али да је Миљан Миљанић био бржи.

- То је једина истина. На турниру република у Зајечару и Бору 1972. снимили су ме из Црвене звезде. Истина, ја о томе ништа нисам знао. Одмах су ступили у контакт са оцем, а далеко од мојих очију. Хтела ме Војводина, али је Чича био најупорнији.

За Звезду је одиграо 441 утакмицу и постигао 108 голова. Освојио је четири титуле првака и један куп, играо у финалу Купа УЕФА. Говорило се да би могао да постане Звездина звезда, али до тога није дошло.

- Знате како, у свакој генерацији била је по једна Звездина звезда. Код нас је био Владимир Петровић Пижон и више се није могло. Не жалим, оно што сам постигао није мало. Презадовољан сам.

Одиграо је више вечитих дербија. У фудбалу је често као и у животу: има и победа и пораза. Он је у 63, 65. и два пута у 70. првенственом дуелу са Партизаном тресао мрежу. Онај 63, одигран на стадиону ЈНА на Дан Републике 1978. остао је посебно упамћен. Тада је покојни Петар Борота оставио лопту на земљу мислећи да је арбитар Павићевић свирао прекршај за домаћина, али он је притрчао, однео лопту и послао  је у гол, а судија из Крагујевца показао је на центар.

- Тај гол ће остати упамћен док је свих нас. То зато што је било против Партизана. Волим Црвену звезду и нема већег звездаша од мене. Сваки гол против Партизана драг ми је на посебан начин. Размишљао сам дуго касније. Можда је голман Борота чуо звиждук из публике, а он помислио да је судија свирао фаул. Све је то данас историја.

Изузетно важан гол за Звезду постигао је 21. марта 1979. Вест Бромвич Албион је био противник у четвртфиналу Купа УЕФА. Он је и у финалу против Борусије био стрелац, али Микелоти из Италије хтео је да то такмичење тада освоје Немци. Штета за ту његову генерацију.

- Кад сам дао гол против Острвљана мислио сам да ће судија и то да поништи колико је навијао за њих. Дошли смо заслужено до финала и неправедно спречени да подигнемо пехар.

Играо је и у Олимпијакосу, па дошао у Војводину и захваљујући понајвише њему Новосађани су 1989. постали  прваци Југославије. Одиграо је 114 утакмица, постигао је 32 гола. Велики успех клуба из Српске Атине, а њему драг, стигао је на заласку каријере.

- Жао ми је што са Олимпијакосом нисам био шампион Грчке. То ми је празнина у каријери. За утеху, славио сам у Новом Саду. Било је лепо у Звезди, фино у Војводини, бајно у Грчкој.

Он је из Пиреја без обештећења могао једино остварити повратак у Звезду или да оде у друголигашки клуб. Због његових година Звезда се нећкала, појавила се Војводина и испало је добро.

- Са Војводином смо ушли у Прву лигу Југославије и са тренером Брзићем били седми. Онда наредне сезоне са Љупком Петровићем постали смо прваци. Били су ту Марас, Мијић, Воркапић, Вујачић, Карталија, Миловац, Тањга, Шапурић, Пунишић... Био је то спој искуства и младости.

За репрезентацију Југославије одиграо је 21 утакмицу. Био је учесник ЕП у Француској, али две године раније у Шпанији је био Мондијал. Шестић је против Хондураса био јунак победе. Над њим је скривљен једанаестерац. У његово време Плави су имали боговски тим, али слаб учинак.

- Тешко је о томе сада говорити. Тада се морало играти по националном кључу. Онда се морала пажња давати старијим играчима.

Тада су Шестић, Пашић и Халилхоџић били у другом плану. Чудно, требало је да играју од старта сваку утакмицу.

- Тачно тако. Та тројка да је играла од почетка све би било другачије. Били смо у животној форми. Касније је и сам Миљан Миљанић признао да је погрешио.

Говорити о свему што је у фудбалском спорту урадио и постигао Милош Шестић, па гледати на часовник, мршава је работа. Јер , он је личност чија дела су за посебну књигу. Довољно је само рећи Шеле, велемајстор фудбалске игре.