VREMEPLOV – Šestić: Gol Boroti u derbiju pamtiće se zauvek

Rođen u Milosavcima kod Laktaša, odrastao u Staroj Pazovi, Miloš Šestić je zahvaljujući fudbalskom umeću vinuo se među građane planete. Danas poručuje: „Nema većeg zvezdaša od mene”.

Nije postao Zvezdina zvezda, a mogao je. Nije bio fudbaler Reala iz Madrida, a bio je po kvalitetu blizu toga. Neki su ga prozivali zbog stila igre, a on kao da im je slao poruku – svoju vi brigu brinite! Voleo je da zabije glavu u zemlju i dok su neki mislili da tada ne vidi ništa i nikog oko sebe, video je sve što je trebalo.

Jednostavno, Šele - velemajstor fudbalske igre.

Rođen je u Milosavcima kod Laktaša, 8. avgusta 1956.  Kako više nema srodnika u Potkozarju ne dolazi često u rodno mesto.

- Tamo nema nikog od mojih i sve ređe dolazim. Ranije je to bilo drugačije - kaže Miloš Šestić.

U fudbalu sve je krenulo od Jedinstva iz Stare Pazove.

- Tu sam počeo sa 13 i po godina. Nakon 12 meseci vrednog rada i treninga prešao sam u Crvenu zvezdu.

Seća se kako se obreo na Marakani. Govorilo se da ga je htela Vojvodina, ali da je Miljan Miljanić bio brži.

- To je jedina istina. Na turniru republika u Zaječaru i Boru 1972. snimili su me iz Crvene zvezde. Istina, ja o tome ništa nisam znao. Odmah su stupili u kontakt sa ocem, a daleko od mojih očiju. Htela me Vojvodina, ali je Čiča bio najuporniji.

Za Zvezdu je odigrao 441 utakmicu i postigao 108 golova. Osvojio je četiri titule prvaka i jedan kup, igrao u finalu Kupa UEFA. Govorilo se da bi mogao da postane Zvezdina zvezda, ali do toga nije došlo.

- Znate kako, u svakoj generaciji bila je po jedna Zvezdina zvezda. Kod nas je bio Vladimir Petrović Pižon i više se nije moglo. Ne žalim, ono što sam postigao nije malo. Prezadovoljan sam.

Odigrao je više večitih derbija. U fudbalu je često kao i u životu: ima i pobeda i poraza. On je u 63, 65. i dva puta u 70. prvenstvenom duelu sa Partizanom tresao mrežu. Onaj 63, odigran na stadionu JNA na Dan Republike 1978. ostao je posebno upamćen. Tada je pokojni Petar Borota ostavio loptu na zemlju misleći da je arbitar Pavićević svirao prekršaj za domaćina, ali on je pritrčao, odneo loptu i poslao  je u gol, a sudija iz Kragujevca pokazao je na centar.

- Taj gol će ostati upamćen dok je svih nas. To zato što je bilo protiv Partizana. Volim Crvenu zvezdu i nema većeg zvezdaša od mene. Svaki gol protiv Partizana drag mi je na poseban način. Razmišljao sam dugo kasnije. Možda je golman Borota čuo zvižduk iz publike, a on pomislio da je sudija svirao faul. Sve je to danas istorija.

Izuzetno važan gol za Zvezdu postigao je 21. marta 1979. Vest Bromvič Albion je bio protivnik u četvrtfinalu Kupa UEFA. On je i u finalu protiv Borusije bio strelac, ali Mikeloti iz Italije hteo je da to takmičenje tada osvoje Nemci. Šteta za tu njegovu generaciju.

- Kad sam dao gol protiv Ostrvljana mislio sam da će sudija i to da poništi koliko je navijao za njih. Došli smo zasluženo do finala i nepravedno sprečeni da podignemo pehar.

Igrao je i u Olimpijakosu, pa došao u Vojvodinu i zahvaljujući ponajviše njemu Novosađani su 1989. postali  prvaci Jugoslavije. Odigrao je 114 utakmica, postigao je 32 gola. Veliki uspeh kluba iz Srpske Atine, a njemu drag, stigao je na zalasku karijere.

- Žao mi je što sa Olimpijakosom nisam bio šampion Grčke. To mi je praznina u karijeri. Za utehu, slavio sam u Novom Sadu. Bilo je lepo u Zvezdi, fino u Vojvodini, bajno u Grčkoj.

On je iz Pireja bez obeštećenja mogao jedino ostvariti povratak u Zvezdu ili da ode u drugoligaški klub. Zbog njegovih godina Zvezda se nećkala, pojavila se Vojvodina i ispalo je dobro.

- Sa Vojvodinom smo ušli u Prvu ligu Jugoslavije i sa trenerom Brzićem bili sedmi. Onda naredne sezone sa Ljupkom Petrovićem postali smo prvaci. Bili su tu Maras, Mijić, Vorkapić, Vujačić, Kartalija, Milovac, Tanjga, Šapurić, Punišić... Bio je to spoj iskustva i mladosti.

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 21 utakmicu. Bio je učesnik EP u Francuskoj, ali dve godine ranije u Španiji je bio Mondijal. Šestić je protiv Hondurasa bio junak pobede. Nad njim je skrivljen jedanaesterac. U njegovo vreme Plavi su imali bogovski tim, ali slab učinak.

- Teško je o tome sada govoriti. Tada se moralo igrati po nacionalnom ključu. Onda se morala pažnja davati starijim igračima.

Tada su Šestić, Pašić i Halilhodžić bili u drugom planu. Čudno, trebalo je da igraju od starta svaku utakmicu.

- Tačno tako. Ta trojka da je igrala od početka sve bi bilo drugačije. Bili smo u životnoj formi. Kasnije je i sam Miljan Miljanić priznao da je pogrešio.

Govoriti o svemu što je u fudbalskom sportu uradio i postigao Miloš Šestić, pa gledati na časovnik, mršava je rabota. Jer , on je ličnost čija dela su za posebnu knjigu. Dovoljno je samo reći Šele, velemajstor fudbalske igre.