Сана Анаркулова. Сана као „СЈАЈ” а капитен Казахстана и нова аквизиција Уба већ је „осетила” Србију, град на Тамнави, наш менталитет, љубазност, а за ову искусну играчицу, светски признату, најважније је да је већ уписала прву ролу у новом клубу, и одмах у стилу професионалца ускочила у дрес са бројем 3 у „своје патике и калуп” који највише воли.
А све је само не обична, са 35-годишња жена иако и ликом и бравурама на паркету, изгледом сигурно може стане у ред са десет и више година млађим и девојкама и играчицама.
И баш како јој име каже „Сјај” дошла је у нашу земљу да обасја и свој професионални пут, али и пут Убљанки ове сезоне и то после готово деценије проведене у бившој држави СССР-а.
А зашто, како је дошло до сарадње, о каријери, амбицијама, факултетској дипломи, породици, Сана Анаркулова управо за Спортски журнал открива. У првом интервјуу за наше медије од тренутка када је стигла у земљу.
- Било је то 6. октобра. Зашто Србија, решила сам да пробам јер ниво одбојке у вашој земљи је добар, висок! И зато што су ваше одбојкашице светске првакиње. То ће вам рећи свако ко игра, воли, гледа и поштује одбојку – одмах је Сана открила разлог без много размишљања, кратко јасно.
Ко је био спона, избор је пао на Уб?
- Мој добар пријатељ из Казахстана ме је контактирао, и почели смо да разматрамо клубове, опције. После дуге сезоне у мојој земљи, у којој сам била ако ме сећање служи, осам пута шампион, одлучила сам да напустим и да пробам нешто ново, у другом првенству. А ако желите искрено, у овом тренутку нисам баш у топ форми, спремна. Такође, нисам желела да идем превише далеко, размишљам увек и о породици. Али, хајде да пробам и пресекла сам.
Од тренутка када су се точкови ролали по писти Београдског аеродрома а Сана спустила кофере, препаковала ствари и из Београда за тили час стигла на Уб, био је 6. октобар. Већ 18. истог месеца, Сана је у препознатљивом бело-плавом дресу са звездицама, на леђима број 3, играла цео меч.
На крају славите и своју прву победу са Убљанкама а против Јединства?
- Било је тешко. Јединство има млад и изузетно надахнут тим са девојкама које имају велику мотивацију. Наша победа је изузетно важна 3:2. Али још битније, изгледале смо као тим, иако нисмо много времена провеле заједно. Бићемо боље, треба нам време, то је сигурно.
Ви као најстарија и играчица са толико искуства, међу младима. Ви као знање, оне као енергија?
- Добро је када у тиму имате младе и довољно надарене, надахнуте девојке, жељне доказивања. Оне могу и вас да инспиришу, а ја, уз још неколико старијих играчица у тиму, подарим савете. Ипак, битно је да имате доброг тренера, мотиватора, а ми га у Убу имамо. Имамо све. Свака част и управи, председнику клуба, направила сам прави избор!
Имате озбиљну екипу, шта очекујете, чему се надате ове сезоне, може ли се до трофеја?
- Уб има добар тим имамо и добре услове за припрему. Ако бих поредила третман овде и у Казахстану, далеко је бољи, није ни за поређење. Тамо само неки клубови функционишу како треба, остали и не баш. Уб, све играчице су квалитетне, високе, физички моћно изгледају, доминантно. То сам видела после првог тренинга. Кажем, страшан ниво професионализам свих људи. Зато и имамо шансе и покушаћемо да се боримо за сваки трофеј.
Даме се не питају за године, али Ви сигурно газите 35. и лепо се носите, штавише, за пример сте млађим. Како успевате и колико још намеравате да трајете, играте активно?
- (смех). Чињеница је да се осећам млађе и није то нека тајна у мом случају. Држим се режима, велика жеља за радом, свакодневно усавршавање, довољна сна и то је све. А када ћу рећи крај, не знам. Волим и даље да играм, уживам. Докле ми се буде играло, играћу.
Филофосија?
- Као и свакој жени у спорту, једна од најважнијих ако не и најважнија ставка и водиља је породица. Такође и да радим поса који волим.
Порука младим људима, животна не мора само професионална?
- Терајте себе да имате циљ, да напредујете из дана у дан и остварите то што сте наумили – каже Сана, жена звана трофеј, од најдражих је издвојила бронзу на Азијским играма за њу важног такмичења јер је на сваке четири године, злато са Азијског клупског првенства у сезони 2020/21 и та финална утакмица која јој је „узела душу” у најлепшем могућем смислу:
- Много емоција, еуфорије, један посебан мод када смо подигле пехар.
И не крије ова скромна у одбојкашком свету и те како цењена грација да са Убом жели исто. Да засија круна у рукама жене рођене у Русији, у Сољетску, а где год САНА- крочи СЈАЈЕМ; то су и победничка постоља, ту је трон.
ДИПЛОМА У ЈЕДНОЈ РУЦИ, ЛОПТА У ДРУГОЈ - ЗА ПОШТОВАЊЕ
У биографији наше протагонисткиње која не крије да када има слободног времена, а мало је, гледа одбојкашке мечеве, кува, чита књиге пише и.
- Понела сам три књиге, али нисам отворила ниједну, срамота заиста, не стижем (смех) – онако је Сана добацила.
Али, њено много озбиљније штиво довело је до тога да заврши и дипломира на престижној „Академији за транспорт и комуникацију” у Алматију:
- То је била и моја, али и жеља мојих родитеља, да будем у то време млада и образована девојка. И јесте то био други циљ, остварила сам га. Дипломирала сам на поменутом факултету. Ко зна, можда ми и послужи када се заситим одбојке.
СИН АЛИХАНА ПРАТИМ И ДОЧЕКУЈЕМ ИЗ ШКОЛЕ, „ХВАЛА” ВИДЕО ПОЗИВУ
Санин супруг и син Алихан живе у Шимкенту, али када су обавезе школарца у питању, мама испрати све:
- Јесте три сата разлике у временској зони, мој муж и син су у Шимкенту, великом граду, метрополи уз Алмати и Астану. Али ни то не смета. Стално смо на вези ујутру када наследник пође у школу, увече када и он заврши своје обавезе, ја своје. Усклађени смо и добро функционишемо!
КАКО ДА НЕ ПРАТИМ МЕЧЕВЕ НАЈБОЉЕГ – НОВАКА ЂОКОВИЋА?!
Шта не пропушта Анаркулова, одбојку подразумева се, али број два спорт јој је тенис.
- Изузетно поштујем Новака Ђоковића. Кад могу увек пратим мечеве најбољег свих времена. Невероватно је каква је ментална и играчка громада. Такође, и моју земљакињу Елену Рибакину, некадашњу шампионку Вимблдона, која знам да паузира због повреде коју је имала до краја сезоне.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
