Само један тренер на планети никад није изгубио финале! Никад – ниједно! Ратко Рудић! Само један тренер на свету освојио је са три различите репрезентације четири златне медаље на Олимпијским играма, најуспешнији је тренер у историји историјског спорта.
Са Југославијом је освојио две узастопне златне медаље -1984. и 1988 на ОИ, злато на СП, две узастопне сребрне на ЕП… Са Италијанима - злато на ОИ 1992, бронзу – 1986, био је првак света 1994, Европе – 1993. и 1995… Хрвате је довео до трона на Олимпијским играма 2012, на СП 2007. и на ЕП 2010…
Освајао је Светске лиге са све три репрезентације, био још селектор Америке и Бразила… Укратко – 39 медаља од којих су чак 16 најсјајније – златне… Златан је био и са САД на Панамеричким играма… Све то и још пуно тога, на филм је “уткао” Дејан Аћимовић.
Синоћ је у Дому културе у Улцињу приказан документарни филм “Догодио се – Ратко Рудић”. Пре тога – Ратко Рудић и Дејан Аћимовић изашли су и пред медије…
- Није лако било направити овај филм, годинама сам радио на њему. Брдо написаног материјала и проучених детаља које су Ратка Рудића разликовали од свих. То је филм о највећем свих времена у којем о Ратку говоре пријатељи из детињства, најбољи светски ватерполисти с којима је играо и које је тренирао – рекао је између осталог Дејан Аћимовић.
Сјајни продуцент успео је кроз приче старих ватерполиста и кроз кадрове с некадашњих утакмица да ослика и играча и тренера Рудића. Акценат на јучерашњој промоцији ставио је управо на финалима које Рудић није губио:
- Ми смо на првом окупљању увек говорили о финалу. На припремама смо радили тако да смо се спремали за финале. Стављао сам их на озбиљне физичке и психолошке припреме, исцрпљивао их и физички и психички. Ту смо их тестирали за велике утакмице на такмичењима. Желео сам да видим како ће преморени, исцрпљени и изнервирани да реагују на тешкоће које их чекају на турниру. Практично смо на припремама освајали медаљу! На такмичењима нисмо углавном имали проблеме, уласци у четвртфинала и полуфинала су можда некад била тешка, али у финалима смо били сигурни и доминантни – објаснио је Ратко Рудић.
Дочарао је и како је успео да победи у свим олимпијским финалима:
- У суштини ми смо се од првог дана припремали за финале. Анализирали смо противнике ми у стручном штабу, ишли од утакмице до утакмице… Кад смо у финале улазили, излишно би било да селектор неког од играча треба да мотивише на било који начин. Играчи су сами по себи мотивисани и ви ако покушавате на неки начин да их мотивишете, можете да изазовете само контраефекат. На такмичењима сам се приближавао играчима, није било више потребно ни нервирати их ни мотивисати…
Упитан у чему је тајна његови успеха у финалима, Рудић је био конкретан и прецизан:
- Тајна је изабрати оне који могу да победе у финалу, који су физички и психички спремни да побеђују у најважнијим утакмицама. Да изабереш играче који могу да контролишу своје емоције, а ти као тренер треба да их смириш у таквим утакмицама…
Ратко Рудић је остварио највеће могуће успехе с репрезентацијама које водио, али, био је тренер Партизана крајем “осамдесетих” у време кад је београдски клуб био првак Европе.
Питали смо га управо због тога, шта је било теже: тренер Партизана или репрезентације?
- Немогуће је поредити посао тренера у клубу и селектора у репрезентацији, не ради се исто. Кад окупиш репрезентацију немаш довољно времена, селектираш оно што је најбоље и што ти је потребно. Ако се нешто деси непланирано – режеш да би сачувао репрезентацију. У клубу је другачија идентификација, на неки начин, заштићен си од неких удараца са стране од других клубова. У репрезентацији, поготово ако си остварио резултат, ти си сам. Ти си на врху до којег желе да дођу сви тренери… Мораш стално да се бориш да би се ту задржао. И не само да би се задржао него да би правио нове добре резултате – закључио је легендарни Ратко Рудић.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.