Вождовчани ће сутра, од 18 часова, у дуелу са ОФК Вршцем покушати да остваре трећу узастопну победу у Првој лиги Србије, али искористиће и прилику и да обележе важан датум. Реч је о навршених 147 година од рођења Данила Стојановића, „Чика Даче“, који је био једна од кључних фигура у оснивању и раду клуба.
За ову прилику обезбеђен је и слободан улаз свим посетиоцима, уз претходно преузету бесплатну карту на Инфо пулту шопинг центра „Стадион“!
- Да бисмо знали ка чему идемо, морамо знати одакле је све кренуло и како је сазидана морална вертикала нашег клуба. Морамо знати где су нам фудбалски корени и које вредности као клуб морамо да баштинимо. Нема веће части за фудбалски клуб у Србији него да његови почеци буду везани за Данила Стојановића, човека који је синоним за фудбал, за неуморно фудбалско прегалаштво, за рад са младима и огромну љубав према отаџбини. Овим гестом желимо да фудбалску јавност и све наше навијаче подсетимо на Чика Дачу, да се окупимо у што већем броју данас на нашем стадиону и да пошаљемо лепу слику на коју би наши оснивачи од пре више од једног века били поносни – истакао је Јован Симић, генерални директор Вождовца.
Скренуо је пажњу о значају едукације младих нараштаја, да би им се приближила заоставштина легенде, али и покренуо иницијативу да сви колективи, у чијем је оснивању Чика Дача учествовао, заједнички обележе одговарајуће, важне датуме.
Данило Стојановић је рођен 24. октобра 1877. у Лапову и био је од немерљивог значаја приликом оснивања Душановца, претече Вождовца, 1912. године. Поставио је темеље и био први тренер у историји клуба, а према некадашњим причама, знао је да стане и између статива београдског клуба.
Као оснивач био је важан и за БСК, Шумадију и Велику Србију, председавао је Скупштином Југословенгског ногометног савеза, на којој је био изабран и за потпредседника. Био је и први потпредседник Београдског лоптачког подсавеза.
У Заплањској 32 радо се сећају и Стојановићевих речи из књиге „Чика Дачине успомене“, објављене 1952. године: „Душановац је углавном био клуб ученика гимназијалаца и ученика у привреди, може се рећи дечији клуб, и такав је остао све до првог светског рата… Био је је зато један од најнапреднијих и најбољих нижелигашких клубова у Београду. Као такав достојно је гајио и чувао своју светлу традицију малог, али на моралној висини вредног спортског клуба, који је из својих редова дао дивне примере спортиста и патриота. И данас дела на корист нашег спорта.“
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
