У СУСРЕТ СПЕКТАКЛУ – Његуш: Моћ Маракане нам је давала снагу

Барселона ће у среду играти у Београду после пуних 28 година. Двомеч Црвене звезде и Каталонаца у шеснаестини финала Купа победника купова у сезони 1996/97. још је у сећању релативно старијих навијача нашег најтрофејнијег клуба.

Супротставили су се тада храбро црвено-бели шпанском и европском гиганту. Пораз од 3:1 у првој утакмици на „Ноу кампу” 17. октобра 1996. није деморалисао изабранике Владимира Петровића. Реванш пред 60.000 људи донео је до тада највећи фудбалски спектакл у нашој земљи након укидања санкција и поновног изласка клубова из СР Југославије на међународну сцену. Коначних 1:1 није било довољно за чудо. Остао је огроман жал јер је Звезда повела голом Зорана Јовичића у 46. минуту, а Бразилац Ђовани изједначио је само 60 секунди касније.

- Да могу да вратим било коју утакмицу у каријери био би то реванш са Барсом. Играли смо одлично, повели и онда наивно, малтене чим је ривал кренуо са центра примили гол. Штета, били смо одлична генерација спремна за чуда. Осетио се недостатак међународног искуства. Била нам је то тек друга сезона у Европи после укидања санкција – присећа се Зоран Његуш, стандардни везиста црвено-белих у незаборавним окршајима са Каталонцима, претходно и Кајзерслаутерном и Хартсом.

Импоновала је ваша одважност и жеља да направите подвиг, иако сте знали да су с друге стране Роналдо, Фиго, Луис Енрике, Гвардиола, Стоичков, Блан, Попеску?

- Моћ Маракане нам је давала снагу. Нисмо се уплашили. Донели смо активан резултат са „Ноу кампа”, 1:3 није било недостижно. Веровали смо у себе. Контролисали смо игру у једном периоду, на 1:1 погодили стативу. Ниједног тренутка се нисмо повукли како бисмо само избегли пораз, желели смо победу и пролаз.

Је ли вам теже, ипак, било у првој утакмици. С друге стране, сјајан тим Бобија Робсона, 73.000 људи против вас, а ви као што сте већ нагласили са мало међународног искуства?

- Осећали смо мало неку врсту треме. Нисмо се бојали амбијента и величине противника. Можда нас Барселона није озбиљно схватила. Повели смо, Братислав Живковић је постигао гол. Објективно, имали смо и среће, Звонко Милојевић је одбранио пенал Попескуу. Добро смо се представили и оставили себи наду за реванш.

С ким сте разменили дрес после утакмице?

- Са Ђованијем. Он нам је дао два гола на Ноу кампу и изједначујући на Маракани.

Памтите ли неку анегдоту?

- Сећам се да сам у тунелу нашег стадиона видео Пепа Гвардиолу у разговору са Срђаном Пецељом, каснијим играчем Звезде, тада чланом Барселоне Б. Пеп му је рекао, кад смо овде прошли даље освојићемо Куп победника купова, што се и догодило.

Да ли бисте и ви могли до трофеја да сте којим случајем елиминисали Каталонце?

- Ко зна... Правили смо и пре тога чуда те сезоне. Кад сад узмемо у обзир да се у сва три европска такмичења игра групна фаза видимо колико је тада било теже доћи до завршнице. Свако коло било је елиминационо. Колико тек похвала заслужује Звездина генерација из Барија 1991.

Јесте ли можда током играња у Атлетико Мадриду и Севиљи срели тадашње ведете Барселоне и да ли сте се подсећали двомеча у КПК?

- Играо сам против Гвардиоле и Луиса Енрикеа, они су били у Барси кад сам ја отишао у Шпанију. Нисам имао прилику да причам с њима.

На крају те сезоне, 1996/97. освојили сте куп после две победе против Партизана у финалу (3:0, 3:1), ипак, европски дуели су вам више остали у сећању?

- Свака ми је сезона била драга – није желео Његуш на крају да издвоји најлепше из три такмичарске године, односно 63 утакмице у дресу нашег најтрофејнијег клуба – закључио је Његуш.