Златко Заховић један је од најбољих играча у историји словеначког фудбала. После Марибора и Партизана, бројне трофеје освајао је у Португалији, Грчкој и Шпанији. Са Партизаном је био шампион и освајач купа СР Југославије, три пута првак Португалије, једном је подиграо пехар купа у земљи на Пиринејском полуострву, а три пута се радовао у Суперкупу са Портом. Са Олимпијакосом је 2000. био најбољи у Грчкој, годину касније са Валенсијом стигао до финала Лиге шампиона, а са Бенфиком се по једном радовао у првенству и Купу Португалије. Са репрезентацијом Словеније играо је на Европском првенству 2000. у Белгији и Холандији и Мондијалу 2002. у Јапану и Јужној Кореји.
У млађим селекцијама Ковинара стасавао је онда кад је Милко Ђуровски баш у Марибору служио војни рок. Говорило се да је на његову препоруку стигао на црно-белу страну Топчидера.
- Марибор је увек имао велике таленте. Тешко је било у време велике земље Југославије доћи у велики клуб. Милко је препознао мој таленат, искористио сам његове лепе речи људима из Партизана и искористио шансу. Све остало је историја - каже Заховић.
Рођен је у Марибору 1. фебруара 1971. Клуб из његовог града је у време СФР Југославије био стабилан друголигаш, кратко је боравио и у најјачем рангу такмичења. Данас је најуспешнији клуб Словеније.
Фудбалски клуб је понос свих нас који живимо у Марибору.
Био је Заховић офанзивни везиста кога су црно–бели слали на позајмице у Младост из Петриње и зрењанински Пролетер. У Хумској је имао одличан учинак, био је креатор игре, асистирао, давао голове.
- Јако лепе успомене сам стекао у Партизану. Стигао сам 1989. кад је ситуација у целој земљи била добра. Клуб је био изврсно организован и вођен. Људи су ми, као младом човеку, помагали са свих страна да се адаптирам и покажем таленат. Била то је била врхунска епизода у мојој каријери.
Сјајни Словенац одиграо је пет вечитих дербија, три у првенству и један у купу, постигао је гол у првој утакмици финала масовнијег такмичења у сезони 1992/93.
- Утакмице са комшијама увек су представљале нешто посебно. Стадиони су били пуни, а испред је остајало по пар хиљада људи. Била је витешка борба, без зле крви, мржње, провокације. Јесмо се шалили, задиркивали једни друге, али све у границама доброг укуса. Доминирало је другарство са свих страна.
Заховић је остварио изванредан учинак у Португалији, Грчкој и Шпанији. Са Валенсијом је стигао до финала Лиге шампиона 2001, на пенале је славио Бајерн.
- Дуго времена сам сањао тај меч. Након тога, замишљао сам „земљо, отвори се”. Изгубити финале је нешто најтеже, а играти утакмицу за трофеј је јако лепо. Након толико година, лакше се дише. Гледам сада на све то са осмехом, али док је свеже било није било нимало пријатно за мене.
За репрезентацију Словеније одиграо је 80 мечева и постигао 35 голова. Селекција из Дежеле четири пута је затресла мрежу на ЕУРО 2000. године, а од четири прецизна шута Словенаца три су била Златкова.
- Ми смо земља са два милиона становника. Практично, сви играчи су добили прилику да се домогну великог такмичења. У Југославији је било тешко да сви квалитетни појединци обуку дрес репрезентације. Хтели смо да 2000. будемо амбициозни, оставимо добар утисак и успели смо у томе.
Убрзо након континенталног шампионата Заховић је одбио понуду енглеског Фулама вредну 18 милиона фунти. Ни данас многима није јасна његова одлука.
- Први пут чујем за то. То није истина. У фудбалу је много спекулација. Не знам за такву понуду.
Тренутно нема функцију у фудбалу, дуго је успешно обављао улогу спортског директора Марибора. Од времена и обавеза зависи колико често ће да посети неке познате људе у Петрињи, Зрењанину, Београду, односно клубове у којима је играо.
- Користим сваки могући тренутак да се чујем и видим са пријатељима. Кад уђеш у године онда ти све више значе пријатељства, градови, клубови, земље где сте се борили за боље сутра. Сваког поштујем, а навијам за клубове чији сам био играч – истакао је Заховић.
СЛОВЕНАЧКИ ФУДБАЛ У ЕКСПАНЗИЈИ
Словенци су 2002. играли на Мондијалу у Јужној Кореји и Јапану. Где је данас фудбал те лепе земље у европским и светским мерилима?
- Наш фудбал је у позитивном тренду. Имамо репрезентацију која је летос играла на ЕП. Наша два клуба учесници су Лиге конференције. Председник УЕФА је наш Александер Чеферин. Не треба бринути за будућност словеначког фудбала. Тренутно смо у снажној експанзији.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
