Зуковић: Од свих сам више очекивао

Првенство Европе у кросу одржано је јуче у Анталији. Србија је од представника имала само јуниоре и јуниорке. Отишли су тимски, са по четири члана (бодује се екипно троје боље пласираних).

Девојке су 12. од 18 састава на деоници дугој 4,812 км. Појединачно су до циља стизале: 29. Мејра Мехмедовић 17:04…59. Саима Мурић 17:43, Тара Вучковић 17:58 и 89. Елена Пушкар 19:13 од 92 дугопругашице.

Младићи су екипно заузели 18. позицију од 19. Било је појединачно 95 учесника, а наши су стизали следећим редом: 75. Вељко Васиљевић 15:21, 80. Сeргеј Костић 15:33, 90. Кабир Зиљкић 16:04, док Алдин Ћатовић није завршио трку.

Највише се очекивало баш од Ћатовића, па смо разговор са селектором Едином Зуковићем почели од питања шта се догодило с момком, који је још млађи јуниор, али је на јуниорском Првенству света финалом на 3.000 м и сребрном медаљом на кросу Балкана у јуниорској конкуренцији, показао да се не боји судара са старијима?

– Повредио је леву потколеницу, односно обновио стару повреду па је одустао у првој половини првог круга – рекао је селектор Зуковић. – Био је спреман, али га је повреда онемогућила да покаже колико може.

Колико је опасно?

– Видећемо, појавио се мали оток. Урадићемо снимак кад дођемо у Београд па ћемо да проценимо шта даље.

Пред полазак сте најавили да је циљ да се неко из младог састава пласира међу 20 најбољих појединачно, што није остварено. Мејра Мехмедовић је била најближа на 29. месту?

– Од свих сам очекивао много више. Мејра је колико толико истрчала добро по тешкој стази, али је свима било исто. Недостајало је, по мени, борбености и свежине. За овакве трке мораш да се мучиш све време и да идеш преко својих граница. Нисам ни на једном лицу од видео грч као што је, на пример, имала победница трке јуниорки, Британка Инес Фицџералд, која је од првог метра била на челу, трчала у високом ритму, али се мучила од почетка.

Каква је стаза била?

– Стаза је после кише која је падала вече пре старта била пуна воде, али је могло да се трчи. То су показали атлетичари који су били и фаворити за победе и медаље, дошли максимално мотивисани. Утисак ми је баш такав, зато што је на пример Ларос, онако висок и мекан, успео да победи на, за њега тешкој стази. Батокети и Ингебригцен су сјајни, рутински су решили трке у последњем кругу.