Андреа Лекић - јединствена у свему!

Године пролазе, а на адресу Андрее Лекић се нижу признања, похвале, трофеји. Уз Светлану Китић најбоља српска играчица свих времена, кад је умеће на терену у питању помера границе и поставља нове стандарде, а ван паркета веома цењена и поштована где год се појави. Европска рукометна федерација ангажовала је овог вансеријског средњег бека за разне активности, а променом руководства у Српској кући рукомета коначно је дошло време да Андреа Лекић поново заузме место које јој припада – на самом врху.

Гласовима свих тренера и капитена женских екипа, најбоља играчица данашњице пети пут је изабрана за прву српску рукометашицу године, чиме је постала апсолутни рекордер, а ласкаво признање биће јој уручено на данашњој прослави јубилеја 75. година РСС.

 –Искрено, велика ми је част, поготово што признања долазе од тренера и капитена, а овим путем бих се захвалим свима који су гласали. Бити пети пут најбољи у историји је показатељ да се труд који сам годинама гајила, као и континуирани рад, на крају исплате. Такође сам и поносна што се после неколико година поново враћам међу кандидате за ово ласкаво признање – рекла је Андреа Лекић.

Игре које пружа луцидни средњи бек заиста померају границе, а прошле сезоне је на маестралан начин предводила Ференцварош до историјске дупле круне чекане пуних 27 година. Сезону пре је повела мађарски тим до историјског фајнал фора Лиге шампиона. Андреа уједно побија и све законе физике, две деценије игра на врхунском нивоу, а последњих неколико сезона показује да јој ни године апсолутно ништа не могу…

– Љубав према овом спорту је рецепт за успех. Наравно, љубав ме води до дисциплине што је најбитнији фактор, као и мотивација која ми не мањка. Може да варира од дана до дана, али оно што може да вас одржи на врху је дисциплина и брига о себи. Живим рукомет као првог дана и докле год играм тако ће бити.

Током Европског првенства били сте гост ЕХФ у Бечу где сте имали многобројне активности?

– Почаствована сам позивом Европске рукометне федерације и могу рећи да је било веома занимљиво, продуктивно и корисно. Била сам једна од панелиста на Конференцији о женском рукомету где је учешће узело велики број лидера жена и из других области, не само из спорта. Било је феноменално бити окружен таквим људима, женама које су успешне и на другим пољима. Причали смо о лидерима, њиховом понашању, шта све представљају и како изгледа бити лидер, предводник екипе на терену, какве су то карактеристике које мораш да поседујеш… Био је то један нови изазов за мене, али сам уживала у читавом том процесу.

Такође сте обављали и улогу коментатора током полуфинала и финала, водили сте и програм из студија, имали госте?

– Било је сјајно и забавно. Није то била нова улога за мене и пре две године сам била на тој позицији и могу рећи да сам уживала. Овог пута сам била у друштву Ане Грос, Виктора Томаса и Бенгта Кунгела, било је лепо и занимљиво. Имали смо студио на лицу места, коментарисали утакмице и мислим да је ово одлична ствар за женски рукомет јер људи кроз призму активних играча, као што смо Ана Гроса и ја, добијају већи увид у чињеницу како се припремити за најважније утакмице и шта све то носи са собом. Покушале само да поделимо искуства и гледаоцима мало приближимо како се играчи осећају и на чему раде пред важне мечеве. Било је незаборавно.

Да ли сте очекивали да Норвешка тако лако стигне до нове титуле првака Европе?

– Било ми је интересантно да видим како ће Норвешка изгледати без Стине Офтедал и Норе Морк, али као што смо видели систем је систем. Сестре Дејла које су ушле и преузеле важну улогу уз Кетрин Лунде, показале су и доказале како може систем да функционише и без најбољих. То би требало да буде показатељ како мора да се ради и да уз то правила треба да се поштују. Норвешка је поново показала супериорност и оне су заиста пример како једна репрезентација треба да изгледа, шта су заједништво и тим, на челу са селектором Тхориром који је направио једну неосвојиву тврђаву. Чини ми се да су са педесет одсто могућности лако превазишле све препреке.

Репрезентација Србије је заузела 21. место и доживела нови дебакл на великом такмичењу?

– Сви смо негде очекивали да репрезентација обезбеди пласман у други круг такмичења, нажалост то није остварено. Нисам била изненађења лошим пласманом, као ни већина љубитеља рукомета, јер су очекивања сведена на минимум. Видели смо лошу игру и наравно да боли што дуги низ година немамо значајнији резултат, а то нас је довело до тога да наши циљеви и амбиције не могу да буду високи. Женски рукомет је нажалост у тој фази и морамо да прихватимо то као чињенично стање. Највише ме брине пласман на Светско првенство, јер смо добили Словенију у баражу и чекају нас веома тешке утакмице у којима је, судећи по резултату наш противник фаворит. Мислим да би евентуални неодлазак на то такмичење представљао велики проблем за будућност нашег женског рукомета.

Најбоља српска играчица је додала:

– Сад треба добро размислити о стратегији наредних неколико година и шта би требало урадити како бисмо се мало подигли. Пре свега неопходно нам је стрпљење јер морамо да будемо свесни да не можемо да направимо никакво чудо наредних неколико година и то је оно ка чему треба да се окренемо.

Шта је добра стратегија, подмлађивање или нешто друго?

– Не знам, мислим да ни са тим подмлађивањем није направљена добра стратегија, нисмо у прошлости правили добре кораке, видели смо да нам није донело много. Треба добро размислити о свему, немамо ни селектора и верујем да је то сад главни фокус, а он ће на крају крајева донети одлуку шта је најбоље. Уз то, треба видети шта су циљеви Савеза у наредном периоду и у складу са тим обезбедити неопходну структуру и стратегију за развој женског рукомета – закључила је Андреа Лекић.