Куртушић: Све ће зависити од нас

У години испадања из елитног ранга, вождовачки Змајеви нису скупили крила - прволигашком такмичењу приступили су са највишом амбицијом, да се што пре врате у друштво Црвене звезде, Партизана, Војводине...

Ипак, свеже оформљени тим се неретко суочавао са успонима и падовима, у појединим моментима сезоне деловало је и да су карте које отварају врата Супер лиге „одлетеле“ предалеко. Четири везана пораза, на прелазу из септембра у октобар, дефинитивно нису мирисала на добро, али су донела и реакцију. Екипу је након десет одиграних кола преузео нови шеф стручног штаба, Иван Куртушић, те на 13 „затечених“ бодова додао још 18!

Посебно храбри начин на који су Вождовчани привели први део такмичења крају – везаним победама над Слободом (1:0), Трајалом (2:0) и Словеном (1:0)! Са 31 бодом на зимском конту држе шесту позицију, те поново из близине „нишане“ тимове из врха табеле, Радник (35), ОФК Вршац (36), Мачву (38), Младост ГАТ (39) и првопласирани Јавор Матиса (40).

 - Морамо да будемо задовољни. Када сам дошао у клуб имали смо пет пораза на шест утакмица, од чега четири заредом, били девети на табели, три бода од директног испадања из лиге... У таквим тренуцима, екипа која је предвиђена и склапана за улазак у виши ранг, психолошки је била у катастрофалном стању. Цела ситуација била је алармантна! Није било једноставно вратити тим на прави колосек, али мислим да смо успели у томе. Остали смо у плану и програму који је зацртан на почетку сезоне, односно конкуренцији за прва два или четири места. Стабилизовали смо се и током последњих месец и по дана приказивали препознатљиву игру, са високим притиском, ритмом и транзицијама, доминантно, на гол више. Вождовац је пружио нешто што није уобичајено у овој лиги, темпом је ломио ривале – осврнуо се Иван Куртушић.

За делом неуписаних бодова остаје жал.

- Ту првенствено мислим на утакмице на домаћем терену. Против Земуна смо погодили пречку и стативу, нисмо дали гол. Против Вршца, такође, погодили пречку. Против Младости ГАТ-а опет пречка и „један на један“ са голманом, уз још доста шанси у другом полувремену... Све три утакмице завршене су 0:0, а морали смо да их добијемо. Да јесмо, полусезона би била идеална, са још пет, шест бодова. То је била моја жеља, али се није остварила. А, под кикс могу да подведем Инђију (1:4), где смо платили цех лошем уласку у утакмицу, сматрали смо да је добијена пре него што је и почела. Наместило се и да је противнику тог дана све полазило за ногом. Не знам колико је то добро за екипу или не, али смо после тога успели да се издигнемо и вежемо четири утакмице без примљеног гола!

Заправо...

- Ми нисмо примили гол на седам утакмица од десет. На свакој на којој смо вадили лопту из мреже смо претрпели пораз, ако не рачунамо победу над Графичарем (2:1), у којој је ривал мету погодио руком. Осим на том мечу, на Крову нисмо примили ни један гол. Оно што ме највише радује је, међутим, јединство које смо направили у свлачионици и клубу уопште, почев од економа, преко обезбеђења, до људи из канцеларија и спортског сектора. Мислим да нам је то и донело добре резултате. Сви смо све време веровали у оно што радимо.

У периоду од 13. до 17. кола реализација је затајила, на пет утакмица постигнут је само један погодак. Ипак, све је дошло на своје када је било најпотребније.

- Постојала је психолошка баријера, притисак везан за клупске циљеве. Када не иде, сви почињу да сумњају да ли је то добар тим, да ли су направљени добри потези довођењем „тога и тога“... А опет, нама су у последњих десет кола у први план искочили и неки клинци. Шпиц нам је водио Богдан Петровић, који је најбољи стрелац екипе са пет голова и две асистенције, претходно није био стандардан. Недовић је за кратко време постао стуб у везном реду, у дефанзивном делу, па онда мали Веселиновић из омладинаца, којег смо пустили да игра, а он је 2006... Екипа се мало променила у односу на првих десет кола. Минутажу су добили момци са превеликом жељом, а нешто мање искуства, због чега можда неке прилике нисмо реализовали.

Није било ни среће.

- Све те пречке и стативе доста говоре. То су нијансе, то се не тренира. То је срећа. А против ОФК Београда смо у Купу Србије водили целу утакмицу, били бољи, примили гол у 93. минуту и испали на пенале... Међутим, клинци које смо гурнули у ватру су показали да могу да се носе са овом лигом.

Пролеће ће донети „одговоре“ на сва кључна питања.

- Много је бодова још у оптицају, али сматрам да би старт могао да буде кључан. Уколико направимо добре резултате у првим колима, са Дубочицом, Смедеревом 1924 и Мачвом, сигурно ћемо комплетно ухватити прикључак за прва два места! Распоред нам у том периоду иде на руку, апсолутно ћемо темпираћемо форму. На раздаљини смо која није мала, али ни велика. Достижна је. Све ће зависити од нас – подвукао је Иван Куртушић.

О резултатима амбициозног стручњака можда и најбоље говори то што је Вождовац на табели за последњих десет кола трећи по учинку, са три бода мање од места које директно води у Супер лигу!