Василије Мартиновић (21) је већ пет година адут Новог Београда, са више од 100 мечева за клуб с „11. априла”. Иза сјајног шутера су велики резултати и трофеји, један од најважнијих - кад је са Србијом постао првак света у Прагу 2021. у јуниорској конкуренцији. Од почетка сезоне добио је велику улогу у шампионском тиму Живка Гоцића, награда за труд и учинак виде се по позиву селектора Уроша Стевановића у сениорску репрезентацију.
Пред најбољим младим спортистом ГО Нови Београд за 2023. је још много посла како би достигао висине, али почетна тачка наговештава велику каријеру. О досадашњем току, радо је говорио за Спортски журнал...
Због чега сте изабрали ватерполо за спорт којим ћете да се се бавите?
- Почео сам да тренирам у Обреновцу, у ВК Тент. Пре него што сам кренуо да се бавим ватерполом, био сам на пливању. Убрзо сам савладао технику и остале ствари потребне за ватерполо, а после једног тренинга, чини ми се да је био лето, дефинитивно је пала одлука којим ћу спортом да се бавим - истиче Мартиновић.
Услед поплава у Србији и, нарочито, Обреновцу 2014, каријера ватерполисте била је под упитником?
- Базен после поплава није радио неколико месеци. Ужелео сам се воде и игре. Рекао бих - клинац пун енергије. С породицом сам одлучио да наставим, пробам да видим да ли могу да успем у ватерполу. Најближи су ми највећа подршка, ослонац кад је добро и кад није. Дугујем им велику захвалност за успех, годинама су ме возили два пута дневно из Обреновца до Београда.
Које тренере, што би се рекло „од малих ногу”, највише памтите?
- Кад сам дошао у Црвену звезду, први тренер био ми је Јасмин Халиловић, касније - и Александар Филиповић. Један од најзаслужнијих за моју каријеру, за све што знам и што сам научио, јесте Дејан Савић. Велику помоћ пружио ми је и Владимир Вујасиновић кад сам дошао у Нови Београд. Истакао бих и Игора Милановића, играли смо прво финале Лиге шампиона. Много лепих тренутака доживео сам од како сам у садашњем клубу и надам се да ће да их буде још много.
Били сте јуниорски првак света. Колико то спреми играча за улазак у први тим и сениорску репрезентацију?
- Јуниорске категорије су увертира. Златна медаља из Прага значи на пољу самопоуздања и искуства, звезда водиља за даље. Поред тог тријумфа у Чешкој, освајали су се и други трофеји, признања. На ЕП у Тбилисију 2019, иако најмлађи (рођен 13. јануара 2003), био сам најбољи играч и стрелац турнира. Истакао бих и злато на ЕП у Подгорици 2022. и МВП награду. Затим, сребро у Букурешту на Светском првенству 2023. и, такође, епитет најбољег.
Сарађивали сте и са Урошем Стевановићем, садашњим селектором Делфина?
- Са Урошем имам дуг стаж у јуниорским категоријама, од 2018. На првом првенству с њим на клупи, у Кувајту 2019, с генерацијом 1999. били смо други. Био је то један од млађих састава на турниру, можда и најмлађи. Остварили смо успех. Може да се каже да сам упознат с његовим радом.
Нови Београд је један најбоље организованих клубова у региону, богами - и шире. Колико је то важно за играче?
- Свако зна шта треба да ради, на утакмици и на тренингу. Заслужан за добру организацију делом је и капитен Милош Ћук, успоставља ред, баш као и други искусни играчи - Ангелос Влахопулос, Димитрис Скумпакис, Никола Лукић, Ђорђе Вучинић. И млађи су свесни свог дела посла у игри и на тренингу.
РЕГИОНАЛНА ЛИГА НАПОРНИЈА НЕГО ПРЕТХОДНИХ ГОДИНА
Регионална лига важи за једну од најбољих на свету. Како вама, као играчу, делује?
- Напорнија је него претходних година. Ево примера из прошле сезоне кад смо постали шампиони - мечеви су играни турнирски и напорно је кад имаш три, четири утакмице у периоду од неколико дана. На 24 сата играш мечеве и, самим тим, јесте заморно, али рекао бих да је тежи лигашки део – код куће и у гостима - кад се поклопи с Лигом шампиона – уверава узданица Новог Београда.
Много доказаних ватерполиста продефиловало је кроз клуб са „11. априла” у претходних неколико година?
- Много значи кад имате искусне поред себе. У тренутку доласка Милоша Ћука, у сезони 2020/2021, било ми је незамисливо да ћу да играм с њим на истој страни, приде, гледам на тренингу шта ради. Трудићу се да тежим да будем као он. Касније су дошли и други врхунски играчи и А репрезентативци: браћа Пијетловић, Рашовићи, Никола Јакшић, Радомир Драшовић и Душан Мандић. Било их је много и од сваког може нешто да се „покупи”. У коликој мери ћеш да учиш од њих и није толико важно, довољно је и мало да би видео како раде прекаљени. Данашњим генерацијама сигурно значи с обзиром на то да се мења ватерполо - стил игре, шут, пливање, одбрана. Из тих разлога, младима помаже кад имају искусне уз себе.
Имали сте прилику да играте финале Лиге шампиона. Колико је важно бити део таквог догађаја?
- Сам долазак до финала био је занимљив и пун изненађења. Изузетно леп осећај. Немогуће је скроз описати четвртфинале, полуфинале. Често се враћам на утакмицу против Бреше и - победу. Ипак, остаје жал за изгубљеним финалом, били смо добри до самог краја, недостајало је и мало среће за трофеј.
Зато, сад бележите сјајне резултате од почетка сезоне?
- Циљеви су били јасно исказани већ у августу - четири трофеја. Један од њих је остварен. Низ победа значи за младу екипу, али не задовољавамо се из разлога што имамо још много борби испред себе. Освојили смо Куп, без пораза смо, али имамо још сијасет утакмица до другог пехара. Уследиће борбе и за трећи, четврти. Ипак, да не идемо превише далеко, за почетак да искористимо паузу за одмор, тек нас очекује напоран део сезоне.
Упада у очи, добили сте више простора у базену у односу на раније?
- Не волим себе да истичем у први план, поготово кад екипи иде добро, али отворило ми се више простора. После пет година у клубу, добио сам за нијансу важнију улогу. Наравно да ми значи, имам подршку и стручног штаба и екипе.
Прија вам рад са Живком Гоцићем?
- Гоцићу је ово трећа сезона у Новом Београду и много је утицао на мене. Кад упоредим себе од пре две године и тренутно, напредовао сам у сваком смислу. Надам се да ћемо да наставимо заједно с добрим стварима.
Циљеви у наредном периоду?
- Тежим ка томе да будем све бољи. Дужност професионалног спортисте - да напредује из дана у дан. Што се тиче циљева на клупском плану - хоћу да освојим све, уз, наравно, добре партије. Желим да будем на ширем списку репрезентације, затим и ужем за Европско и Светско првенство и, крајњи циљ, Олимпијске игре у Лос Анђелесу – закључио је Василије Мартиновић, без сумње – будућност српског ватерпола.
САВИЋ МИ БАНДАЖИРАО ПАЛАЦ ИЗОЛИР ТРАКОМ
Чиме вас је величина као што је Дејан Савић највише одушевила и имате ли неку анегдоту коју бисте поделили с читаоцима Журнала?
- Приступом и односом према играчима, пре свега. Начин на који је утицао на мој развој и схватање ватерпола заиста је велики. Постоји занимљива прича из периода док је Савић био на клупи Црвене звезде. Ситуација се догодила у јануару 2018, кад сам дебитовао за први тим против Медвешчака. Неколико дана пре утакмице набио сам палац шутерске руке и баш ме је болело. Дејан ми је рекао да понесем изолир траку и да ће да ми среди проблем. Тако је и било. На загревању ме је позвао и облепио изолир траку, односно, избандажирао и самим тим олакшао бол, заборавио сам на њега, у глави ми је постало лакше. У том тренутку све ми је деловало нестварно. И данас чувам то парче „бандаже” – смешка се Мартиновић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
