Osvojili smo jedan, hoćemo sva četiri trofeja u sezoni!

Vasilije Martinović (21) je već pet godina adut Novog Beograda, sa više od 100 mečeva za klub s „11. aprila”. Iza sjajnog šutera su veliki rezultati i trofeji, jedan od najvažnijih - kad je sa Srbijom postao prvak sveta u Pragu 2021. u juniorskoj konkurenciji. Od početka sezone dobio je veliku ulogu u šampionskom timu Živka Gocića, nagrada za trud i učinak vide se po pozivu selektora Uroša Stevanovića u seniorsku reprezentaciju.

Pred najboljim mladim sportistom GO Novi Beograd za 2023. je još mnogo posla kako bi dostigao visine, ali početna tačka nagoveštava veliku karijeru. O dosadašnjem toku, rado je govorio za Sportski žurnal...

Zbog čega ste izabrali vaterpolo za sport kojim ćete da se se bavite?

- Počeo sam da treniram u Obrenovcu, u VK Tent. Pre nego što sam krenuo da se bavim vaterpolom, bio sam na plivanju. Ubrzo sam savladao tehniku i ostale stvari potrebne za vaterpolo, a posle jednog treninga, čini mi se da je bio leto, definitivno je pala odluka kojim ću sportom da se bavim - ističe Martinović.

Usled poplava u Srbiji i, naročito, Obrenovcu 2014, karijera vaterpoliste bila je pod upitnikom?

- Bazen posle poplava nije radio nekoliko meseci. Uželeo sam se vode i igre. Rekao bih - klinac pun energije. S porodicom sam odlučio da nastavim, probam da vidim da li mogu da uspem u vaterpolu. Najbliži su mi najveća podrška, oslonac kad je dobro i kad nije. Dugujem im veliku zahvalnost za uspeh, godinama su me vozili dva puta dnevno iz Obrenovca do Beograda.

Koje trenere, što bi se reklo „od malih nogu”, najviše pamtite?

- Kad sam došao u Crvenu zvezdu, prvi trener bio mi je Jasmin Halilović, kasnije - i Aleksandar Filipović. Jedan od najzaslužnijih za moju karijeru, za sve što znam i što sam naučio, jeste Dejan Savić. Veliku pomoć pružio mi je i Vladimir Vujasinović kad sam došao u Novi Beograd. Istakao bih i Igora Milanovića, igrali smo prvo finale Lige šampiona. Mnogo lepih trenutaka doživeo sam od kako sam u sadašnjem klubu i nadam se da će da ih bude još mnogo.

Bili ste juniorski prvak sveta. Koliko to spremi igrača za ulazak u prvi tim i seniorsku reprezentaciju?

- Juniorske kategorije su uvertira. Zlatna medalja iz Praga znači na polju samopouzdanja i iskustva, zvezda vodilja za dalje. Pored tog trijumfa u Češkoj, osvajali su se i drugi trofeji, priznanja. Na EP u Tbilisiju 2019, iako najmlađi (rođen 13. januara 2003), bio sam najbolji igrač i strelac turnira. Istakao bih i zlato na EP u Podgorici 2022. i MVP nagradu. Zatim, srebro u Bukureštu na Svetskom prvenstvu 2023. i, takođe, epitet najboljeg.

Sarađivali ste i sa Urošem Stevanovićem, sadašnjim selektorom Delfina?

-  Sa Urošem imam dug staž u juniorskim kategorijama, od 2018. Na prvom prvenstvu s njim na klupi, u Kuvajtu 2019, s generacijom 1999. bili smo drugi. Bio je to jedan od mlađih sastava na turniru, možda i najmlađi. Ostvarili smo uspeh. Može da se kaže da sam upoznat s njegovim radom.

Novi Beograd je jedan najbolje organizovanih klubova u regionu, bogami - i šire. Koliko je to važno za igrače?

- Svako zna šta treba da radi, na utakmici i na treningu. Zaslužan za dobru organizaciju delom je i kapiten Miloš Ćuk, uspostavlja red, baš kao i drugi iskusni igrači - Angelos Vlahopulos, Dimitris Skumpakis, Nikola Lukić, Đorđe Vučinić. I mlađi su svesni svog dela posla u igri i na treningu.

Mnogo dokazanih vaterpolista prodefilovalo je kroz klub sa „11. aprila” u prethodnih nekoliko godina?

- Mnogo znači kad imate iskusne pored sebe. U trenutku dolaska Miloša Ćuka, u sezoni 2020/2021, bilo mi je nezamislivo da ću da igram s njim na istoj strani, pride, gledam na treningu šta radi. Trudiću se da težim da budem kao on. Kasnije su došli i drugi vrhunski igrači i A reprezentativci: braća Pijetlović, Rašovići, Nikola Jakšić, Radomir Drašović i Dušan Mandić. Bilo ih je mnogo i od svakog može nešto da se „pokupi”. U kolikoj meri ćeš da učiš od njih i nije toliko važno, dovoljno je i malo da bi video kako rade prekaljeni. Današnjim generacijama sigurno znači s obzirom na to da se menja vaterpolo - stil igre, šut, plivanje, odbrana. Iz tih razloga, mladima pomaže kad imaju iskusne uz sebe.

Imali ste priliku da igrate finale Lige šampiona. Koliko je važno biti deo takvog događaja?

- Sam dolazak do finala bio je zanimljiv i pun iznenađenja. Izuzetno lep osećaj. Nemoguće je skroz opisati četvrtfinale, polufinale. Često se vraćam na utakmicu protiv Breše i - pobedu. Ipak, ostaje žal za izgubljenim finalom, bili smo dobri do samog kraja, nedostajalo je i malo sreće za trofej.                     

Zato, sad beležite sjajne rezultate od početka sezone?

- Ciljevi su bili jasno iskazani već u avgustu - četiri trofeja. Jedan od njih je ostvaren. Niz pobeda znači za mladu ekipu, ali ne zadovoljavamo se iz razloga što imamo još mnogo borbi ispred sebe. Osvojili smo Kup, bez poraza smo, ali imamo još sijaset utakmica do drugog pehara. Uslediće borbe i za treći, četvrti. Ipak, da ne idemo previše daleko, za početak da iskoristimo pauzu za odmor, tek nas očekuje naporan deo sezone.

Upada u oči, dobili ste više prostora u bazenu u odnosu na ranije?

- Ne volim sebe da ističem u prvi plan, pogotovo kad ekipi ide dobro, ali otvorilo mi se više prostora. Posle pet godina u klubu, dobio sam za nijansu važniju ulogu. Naravno da mi znači, imam podršku i stručnog štaba i ekipe.

Prija vam rad sa Živkom Gocićem?

- Gociću je ovo treća sezona u Novom Beogradu i mnogo je uticao na mene. Kad uporedim sebe od pre dve godine i trenutno, napredovao sam u svakom smislu. Nadam se da ćemo da nastavimo zajedno s dobrim stvarima.

Ciljevi u narednom periodu?

- Težim ka tome da budem sve bolji. Dužnost profesionalnog sportiste - da napreduje iz dana u dan. Što se tiče ciljeva na klupskom planu - hoću da osvojim sve, uz, naravno, dobre partije. Želim da budem na širem spisku reprezentacije, zatim i užem za Evropsko i Svetsko prvenstvo i, krajnji cilj, Olimpijske igre u Los Anđelesu – zaključio je Vasilije Martinović, bez sumnje – budućnost srpskog vaterpola.