Још једна бајковита фудбалска ноћ виђена је на Градском стадиону у Бањалуци. Борац, шампион Премијер лиге Босне и Херцеговине, минимално је победио Олимпију из Љубљане резултатом 1:0 у првој утакмици шеснаестине финала УЕФА Лиге конференција и направио значајан корак ка новом историјском успеху на међународној сцени.
Јунак победе Бањалучана био је Санди Огринец, словеначки интернационалац у црвено-плавом дресу. Он је након сјајног центаршута младог Давида Вуковића са леве стране „сачекао“ лопту на другој стативи и матирао земљака Матавжа Видовшека у судијској надокнади, који је само пет минута раније одбранио једанаестерац Ђорђу Деспотовићу. Казнени ударац изборио је управо Огринец. Иначе, Олимпија је од 52. минута на терену имала играче мање јер је директан црвени картон, због ударања лактом у лице домаћег левог бека Себастијана Ерере Кардоне, зарадио Раул Флоруц.
Након утакмице играчи Борца су нову победу у Европи зналачки прославили са својим навијачима и љубитељима фудбала у граду на Врбасу. Јунак Огринец је завршио у загрљају чланова своје породице на западној трибини Градског стадиона.
– Срећан сам, поготово што су овој нашој великој победи присуствовала и моја породица, у првом реду брат с којим се заиста ретко видим јер су нас обавезе раздвојиле. Изузетно само био радостан што је присуствовао утакмици. Њихова честитка ми је најдража. Хвала нашим верним навијачима на подршци, носили су нас сјајно до победе која нам отвара многа врата – помало и емотивно је истакао Санди Огринец, стрелац јединог гола на мечу против Олимпије.
Нисте почели добро утакмицу, Љубљанчани су од старта загосподарили тереном?
– Била је то изузетно захтевна утакмица, шта да вам кажем. Нас је задесило много пехова. Прво нам се на загрејавању повредио капитен Срђан Граховац што нас је мало пореметило на старту, а онда се десила и повреда Луке Зорића. Остали смо без оба задња везна фудбалера. Били смо трпљиви и играли рационално до црвеног картона, после тога смо видели шансу коју не смемо да пропустимо. Мало је недостајало да нам се Олимпија извуче, али мислим да смо на крају заслужено победили. Олимпија није створила велике прилике за гол. Ми мало жалимо због промашеног пенала, али успели смо да постигнемо тај погодак и добили смо оно шта смо хтели. Ово је велика победа која нам омогућава велику шансу да направимо још један историјски корак.
Свесни сте да у реваншу у Љубљани неће бити лако?
– Олимпија игра добар и квалитетан фудбал, „један на један“ и знали смо да је наш противник добра и опасна екипа. Имали смо одређени план који нисмо успели да остваримо, да дођемо до онога шта смо желели, али нам се све вратило кроз борбеност, залагање и пожртвовање. Знамо да је у Љубљани пред нама тежак задатак. Искрено, једва чекамо реванш у „Стожицама“.
Пре утакмице са „змајчекима“ свом пријатељу из Словеније сте обећали да ће те Олимпији затрести мрежу?
– Испунио сам обећање (смех). Увек волим да играм против Олимпије, то је за мене велики мотив! Као играч Марибора три пута сам постигао гол против екипе из Љубљане, тако да увек имам посебну емоцију и мотив када су на терену против мене „змајчеки“ или било којег другог словеначког клуба. Сада у миру треба да се спремимо за реванш у Словенији.
Израсли сте у јунака, ко ће ту улогу добити на стадиону „Стожице“ у реваншу 20. фебруара?
– Не бих све заслуге приписивао себи, ми смо тим, колектив који игра озбиљан фудбал. То наши наши резултати и показују. Против Олимпије човек одлуке био сам ја, а сваку утакмицу „искочи“ неко други. Једном Ђорђе Деспотовић, другу Стефан Савић, трећу Ерера Кардона... У четвртак је, изгледа, био ред на мене?!
Шта очекујете у другој утакмици против Олимпије, може ли Борац у осмину финала УЕФА Лиге конференција?
– На реванш путујемо с позитивном енергијом. У Љубљани се надамо проласку даље и наставку ове наше фудбалске бајке. Мислим да смо близу циља. Прво морамо добро да анализирамо први меч, да исправимо оно шта смо радили лоше, да констатујемо шта је било добро и то унапредимо. Треба да направимо победнички план за реванш. Ако будемо прави у шта не сумњамо, с приказаном борбом као на нашем терену, можемо да прођемо даље. Чврсто верујемо у то!
ПОБЕДА ПОСВЕЋЕНА КУЛАШИНУ
На дан утакмице у свлачионицу Борца је дошла тужна вест – Енверу Кулашину је умрла мајка. Није вам било свеједно?
– Туга! Победу против Олимпије посвећујемо нашем Енверу који је упркос породичној трагедији и губитку животног ослонца остао с нама, да одигра утакмицу као истински професионалац. Хвала му, велики је човек, какви се данас ретко сусрећу. Енвере, уз тебе смо у твом болу и тузи. Волимо те!
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
