У дуго већ времена уназад невиђеној атмосфери, што се подршке играчима Војводине тиче, одигран је један од највећих дербија нашег фудбала. Наравно, Црвена звезда је била фаворит, али су, ношени громогласном подршком, домаћини пружили све од себе не би ли, напокон, срушили невеселу традицију, дугу 12 година, у којој нису забележили победу над сјајним ривалом у Новом Саду. У томе нису успели, првак се поново радовао, али је иза нас остала одлична утакмица, у којој је виђена голеада и сигурно је да нико са стадиона „Карађорђе” није отишао без срца испуњеног добром „представом”.
Сусрет је почео сјајном шансом за Војводину, у 3. минуту, након што су се на средини терена борили Елшник и Романић. Нападач Војводине добио је дуел, отргнуо се супарничком играчу и кренуо сам ка голу Глазера, али је онда уследио непрецизан ударац. Ипак, и то је било довољно за почетак расположеним навијачима новосадских црвено-белих, који су од почетка сусрета пружали велику подршку ученицима тренера Мирослава Тањге.
Београђани су имали чешће лопту у ногама, док се Војводина базирала на чврстој игри у дефанзиви и покушаје да, кроз брзу транзицију, запрети голу ривала. Иако, осим прилике за домаћина коју смо описали, правих прилика није било, на терену је све прштало од јаких дуела. Тек у 19. минуту конкретнији атак Звезде, кад је с десне стране шутирао Максимовић, али је одбрана Војводине добро реаговала.
После гола Петровића и вођства Старе даме, неке ствари у игри оба тима морале су да се промене. Звезда је кренула још јаче ка Росићевој мрежи, али домаћин није одустајао од модела који му је, уосталом, и донео предност. У 31. минуту покушао је Милсон да учини нешто више, међутим, његов не нарочито добар ударац постао је лак плен за чувара мреже тима из Српске Атине.
Бурних пет минута у финишу првог дела игре, током којих су обе екипе погађале мрежу, зачинио је веома повољан утисак о свему виђеном у првих 45 минута, што је било и очекивано у сусрету два великана српског клупског фудбала.
Почетком наставка Звезда је направила, између 49. и 51. минута, прави блицкриг и, од тима који губи, дошла до вођства од 3:2. У 55. минуту Ендиаје је могао да повиси предност, али је Росић одлично интервенисао, а већ у следећем нападу црвени картон добио је штопер Новосађана Ђорђе Црномарковић. Он је на недозвољен начин зауставио и оборио Ендиајеа, па му је показао пут у свлачионицу. После слободног ударца Канге, лопта је прохујала поред гола.
Иако су имали играча мање, Новосађани нису одустајали од идеје да победе, па је, после изједначења резултата на 3:3, у 73. минуту Бамиделе побегао чуварима, сјајно упослио младог Марка Младеновића, који је пропустио феноменалну прилику да начини нови преокрет.
Одговор је био дело Катаија у 76. минуту, кад је, са 16 нетара, топовски шутирао десном ногом, али је погодио само пречку. Ипак, већ у следећем нападу предност је поново била на страни првака, да би у 81. тачку на лепу игру и победу гостију ставио Немања Радоњић.
МИЛОЈЕВИЋ: КАТАИ МОЖЕ ЈОШ МНОГО
Владан Милојевић имао је још једном великог разлога за задовољство, Звезда је на бод од осме узастопне титуле:
- Контролисали смо утакмицу и на 0:2, било је питање кад ћемо да окренемо. И за мене је ово била један од најтежих мечева. Већина играча је у петак допутовала после обавеза у репрезентацијама, нисмо практично имали ниједан тренинг заједно. Играчи су показали карактер и колико воле клуб. Имамо феноменалне односе у свлачионици.
Катаи је као и у среду против ОФК Београда бриљирао.
- Сале је лидер, један од најбнољих играча у историји Звезде. Кад је год криза он је ту да повуче, пре свега да је здрав има још много тога да пружи клубу.
ТАЊГА: ТРЕБАЛО ЈЕ ДА ЧУВАМО 2:0
Мирослав Тањга први пут је био у улози тренера у међусобном одмеравању снага два клуба чије је дрес носио:
- Чудна утакмица. Повели смо 2:0, кренули да дамо и трећи гол што не разумем. Била је то једна од грешака који су одлучиле. Да смо задржали два гола предности до одмора другачије би се одвијао меч. У наставку десило се нешто што нисам ни чуо, ни видео - да се повреди пет наших играча. Добили смо и црвени картон. Нисмо могли више у овом тренутку.
ГОООООЛ
1:0 – Петровић у 21:
После убачене лопте Романића пред Глазеров гол, лопта се одбила до Канге на 18 метара. Габонац је, међутим, компликовао, изгубио је, а она је дошла до Његоша Петровића, који је прецизно нанишанио мету и погодио леви горњи угао.
2:0 – Романић у 37:
Кренуо је противнапад Војводине по левој страни, где је поред Сеола прошао Бамиделе и покушао сам да матира Глазера. Голман Црвене звезде успео је да заустави тај шут, али се лопта кратко одбила, право на ногу Лазару Романићу, који је без муке затресао мрежу.
2:1 – Катаи у 40:
Гелор Канга одлично је приметио усамљеног Катаија на ивици казненог простора, а некадашњи играч Војводине мајсторски је реаговао и полуволејом погодио десни доњи угао гола Војводине. Тражио је домаћи тим да буде досудјено Катаијево играње руком, али је, ипак, морао да крене са центра.
2:2 – Катаи у 49:
Бамиделе је изгубио лопту на средини терена, а она је брзо стигла до Катаија. Сјајни дриблер се најпре варком ослободио једног одбрамбеног играча и пребацио лопту на леву ногу, да би потом уследио изузетно добар ударац, право у супротни горњи угао.
2:3 – Сеол у 51:
Није се радост међу навијачима Црвене звезде још стишала после изједначења, кад је све разигранији Катаи лепо упослио десног бека Сеола, који се ослободио чувара, а потом циљао даљи горњи угао и донео Звезди преокрет.
3:3 – Бамиделе у 69:
Новосађани су, после велике гужве пред голом Глазера, после убачене лопте са десне стране стигли до изједначења. Јусуф Бамиделе се најбоље снашао на петерцу и показао да се његов тим не предаје ни са играчем мање.
3:4 – Ендиаје у 77:
Сјајно је Катаи сачувао лопту, побегао у средину, а онда, као на тацни, упослио Шерифа Ендиајеа. Овај је начинио пар корака према Росићу и онда маниром рутинера савладао голмана Новосађана.
3:5 – Радоњић у 81:
На средини терена један другог су повлачили Младеновић и Радоњић. Звездин резервиста се ослободио и повукао лопту ка средини терена, потом је упутио у празан простор ка Катаију, али је он није прихватио. Ипак, лопта је преварила Росића и одскакутала у мрежу.
ПОКЛОН ДРАГОМИРУ ВУКИЋЕВИЋУ
Пуних 11 сезона на послу секретара стручног штаба Војводине провео је Драгомир Вукићевић, који је недавно отишао у заслужену пензију. Тим поводом, пред почетак синоћње утакмице, капитен Старе даме Слободан Медојевић уручио му је урамљени дрес са бројем 454, на колико је утакмица Вукићевић био на клупи новосадског суперлигаша.
ДЕЛИЈЕ У ЧАСТ КАТАИЈА
Навијачи Црвене звезде, који су били лоцирани на јужној трибини, средином првог дела игре развили су транспарент у част Александра Катаија, који је још у среду против ОФК Београда одиграо 300. утакмицу за њихов клуб. На њему је писало „300 утакмица у црвено-белом, историју исписао ликом и делом”.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
