Партизан је увек био расадник талената. Огњен Угрешић је један од најсјајнијих црно-белих бисера. У прошлој сезони је дебитовао, а у овој је постао важан шраф у Парном ваљку. Награда за пружене партије стигла је у виду позива од селектора Србије Драгана Стојковића на шири списак репрезентације. Иако се све брзо одвија, Угрешић успешно превазилази препреке испред себе, а, сан навијача Партизана, као и младог везисте, јесте да број 36 још неколико година гази по трави у Хумској.
- Све се дешавало брзо. Од играња за Партизан и првенца, па до позива у репрезентацију. Све ми је мало чудно, али шта да се ради – почиње разговор за Спортски журнал Огњен Угрешић.
Прошли сте кроз све репрезентативне селекције. Сигурно да је било лепо видети своје име на ширем списку А репрезнтације?
- Играо сам пре неколико месеци за омладинску репрезентацију до 19 година и нисмо успели да прођемо на Европско првенство. Криво нам је због тога. С друге стране, позив у државни тим сигурно прија. Исплатило се рад у претходном периоду.
Брзо сте стигли до првог тима Партизана, да ли сте ви и саиграчи дочекали спремно убрзано сазревање?
- Познајемо се сви од раније. Помажемо једни другима увек и кад је лепо и кад нам не иде. Заиста нам је лакше много због тога.
Прошле сезоне сте дебитовали за први тим црно-белих, али у текућој сте добили већу улогу на терену?
- Делује све нестварно. Дебитивао сам код Марка Јовановића, ушао у игру на пар минута и одиграо још неколико утакмица. Ове сезоне живимо своје снове. Све што смо некад сањали, сад се испуњава.
Како су изгледали први дани у сениорском фудбалу?
- Прошле сезоне није било много младих, већ је тим већински имао старије играче. Не смеш да причаш пуно, били смо у грчу. Ипак, сад је много лакше.
Поверење на релацији тренер-играч, као важна особина сваког тима, долази до изражаја у Партизану?
- Генерално знамо шта радимо. Благојевић је добар тренер. Имамо наш стил игре и оно што радимо на тренизима примењујемо на утакмицама.
Играли сте по први пут у европским такмичењаима и оставили више него добар утисак?
- Баш сам причао са Вањом Драгојевићем о Европи пре неки дан. АЕК је био први меч који смо играли сви заједно званично, уз то још и европски. Можемо рећи да то нисмо били ми. Можда су трема и време утицали, али већ у следећој смо показали да можемо да се такимичимо и да играмо на вишем нивоу. Фалило је мало среће против АЕК-а и против Хибернијана, али показали смо да можемо да играмо.
Који меч у Европи је најтеже пао екипи?
- Најтеже је било против АЕК-а, јер су једанестеци одлучили. Нисмо изгубили регуларно, већ на пенале и можда је већа жал управо због тога била, јер смо стварно могли да победимо. Против Хибернијана нам је исто криво, јер смо испали из европских такмичења. Ипак, све је то саставни део фудбала и идемо даље.
Навијачи долазе у великом броју на стадион. ,,Црно-беле“ бебе су изгубљено поверење?
- Цела екипа је осетила повезаност са навијачима. Виђамо их на улицима, људи прилазе и сви нам причају да смо их вратили на стадион. Драго нам је збоиг тога и даћемо све од себе да тако и остане.
Да ли Гробари могу да се надају да ће ову екипу гледати и у будућности?
- Сви би волели да што дуже останемо. Да цео тим остави траг у Партизану у годинама које долазе.
Да ли успевате да се изборите са притском који носи црно-бели дрес?
- Увек има позитивне треме. Не само кад сам дебитовао, него и данас. У Партизану не може да се игра без треме. Партизан је велика одговорност и клуб – закључио је Угрешић.
УЛОГА ТРЕНЕРА ЈЕ ВЕЋА У СЕНИОРСКОМ ФУДБАЛУ
Кад сте прешли са омладинског у сениорски фудбал, које су биле главне разлике?
- Много већио интензитет и играчи су озбиљнији и јачи. Више долази до изражаја улога тренера како поставља утакмицу. На вишем је нивоу дефинитно у односу на омалдински део.
ПРВИ ГОЛ САМ ПРОСЛАВИО НА ИСТОКУ СА ПОРОДИЦОМ
Сви сањају да затресу мрежу у Хумској и да отрче ка Гробарима. У вашем случају, навијачи су поздрављени после другог гола за први тим?
- Против Радничког сам постигао први гол, али сам прославио гол на истоку. Жеља ми је увек била кад постигнем првенац да трчим ка југу. У том тренутку кад сам затрсао мрежу емоције су ме понеле. На истоку су ми били отац, мајка и фамилија. Рекао следећи пут кад се упишем у стрелце славићу са навијачима. У Лучанима сам дао други гол и онда сам отишао код Гробара.
НЕ БИХ КОМЕНТАРИСАО...
Мађарски корени су вам донели тамошњи пасош. Да ли је постојала могућност да заиграте за њихову репрезентацију?
- Не бих коментарсиао. Не размишљам о томе. Сад сам добио позив да играм за Србију.
ЛАЗОВИЋ И МИЈАТ ПРОШЛИ КРОЗ НАШУ СИТУАЦИЈУ
Каква је сарадња да Пеђом Мијатовићем. После сјајне каријере, драгоцено искутво преноси на вас?
- Пеђа Мијатовић и Данко Лазовић нам дају савете често. Имамо састанке са њима.
Савети нам значе, јер су они прошли већ све то и познају ситуацију.
СТРАНЦИ НЕ БИ РАЗУМЕЛИ НАШЕ ШАЛЕ
С обзиром на то да је у свалачионици млађи имају предност, да ли има шала са искуснјим играчима?
- Старији су углавном странци и не би то разумели, али између нас млађих има увек. Хемија у екипи је сјајна што се види на терену кад је преносимо.

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.