Partizan je uvek bio rasadnik talenata. Ognjen Ugrešić je jedan od najsjajnijih crno-belih bisera. U prošloj sezoni je debitovao, a u ovoj je postao važan šraf u Parnom valjku. Nagrada za pružene partije stigla je u vidu poziva od selektora Srbije Dragana Stojkovića na širi spisak reprezentacije. Iako se sve brzo odvija, Ugrešić uspešno prevazilazi prepreke ispred sebe, a, san navijača Partizana, kao i mladog veziste, jeste da broj 36 još nekoliko godina gazi po travi u Humskoj.
- Sve se dešavalo brzo. Od igranja za Partizan i prvenca, pa do poziva u reprezentaciju. Sve mi je malo čudno, ali šta da se radi – počinje razgovor za Sportski žurnal Ognjen Ugrešić.
Prošli ste kroz sve reprezentativne selekcije. Sigurno da je bilo lepo videti svoje ime na širem spisku A reprezntacije?
- Igrao sam pre nekoliko meseci za omladinsku reprezentaciju do 19 godina i nismo uspeli da prođemo na Evropsko prvenstvo. Krivo nam je zbog toga. S druge strane, poziv u državni tim sigurno prija. Isplatilo se rad u prethodnom periodu.
Brzo ste stigli do prvog tima Partizana, da li ste vi i saigrači dočekali spremno ubrzano sazrevanje?
- Poznajemo se svi od ranije. Pomažemo jedni drugima uvek i kad je lepo i kad nam ne ide. Zaista nam je lakše mnogo zbog toga.
Prošle sezone ste debitovali za prvi tim crno-belih, ali u tekućoj ste dobili veću ulogu na terenu?
- Deluje sve nestvarno. Debitivao sam kod Marka Jovanovića, ušao u igru na par minuta i odigrao još nekoliko utakmica. Ove sezone živimo svoje snove. Sve što smo nekad sanjali, sad se ispunjava.
Kako su izgledali prvi dani u seniorskom fudbalu?
- Prošle sezone nije bilo mnogo mladih, već je tim većinski imao starije igrače. Ne smeš da pričaš puno, bili smo u grču. Ipak, sad je mnogo lakše.
Poverenje na relaciji trener-igrač, kao važna osobina svakog tima, dolazi do izražaja u Partizanu?
- Generalno znamo šta radimo. Blagojević je dobar trener. Imamo naš stil igre i ono što radimo na trenizima primenjujemo na utakmicama.
Igrali ste po prvi put u evropskim takmičenjaima i ostavili više nego dobar utisak?
- Baš sam pričao sa Vanjom Dragojevićem o Evropi pre neki dan. AEK je bio prvi meč koji smo igrali svi zajedno zvanično, uz to još i evropski. Možemo reći da to nismo bili mi. Možda su trema i vreme uticali, ali već u sledećoj smo pokazali da možemo da se takimičimo i da igramo na višem nivou. Falilo je malo sreće protiv AEK-a i protiv Hibernijana, ali pokazali smo da možemo da igramo.
Koji meč u Evropi je najteže pao ekipi?
- Najteže je bilo protiv AEK-a, jer su jedanesteci odlučili. Nismo izgubili regularno, već na penale i možda je veća žal upravo zbog toga bila, jer smo stvarno mogli da pobedimo. Protiv Hibernijana nam je isto krivo, jer smo ispali iz evropskih takmičenja. Ipak, sve je to sastavni deo fudbala i idemo dalje.
Navijači dolaze u velikom broju na stadion. ,,Crno-bele“ bebe su izgubljeno poverenje?
- Cela ekipa je osetila povezanost sa navijačima. Viđamo ih na ulicima, ljudi prilaze i svi nam pričaju da smo ih vratili na stadion. Drago nam je zboig toga i daćemo sve od sebe da tako i ostane.
Da li Grobari mogu da se nadaju da će ovu ekipu gledati i u budućnosti?
- Svi bi voleli da što duže ostanemo. Da ceo tim ostavi trag u Partizanu u godinama koje dolaze.
Da li uspevate da se izborite sa pritskom koji nosi crno-beli dres?
- Uvek ima pozitivne treme. Ne samo kad sam debitovao, nego i danas. U Partizanu ne može da se igra bez treme. Partizan je velika odgovornost i klub – zaključio je Ugrešić.
ULOGA TRENERA JE VEĆA U SENIORSKOM FUDBALU
Kad ste prešli sa omladinskog u seniorski fudbal, koje su bile glavne razlike?
- Mnogo većio intenzitet i igrači su ozbiljniji i jači. Više dolazi do izražaja uloga trenera kako postavlja utakmicu. Na višem je nivou definitno u odnosu na omaldinski deo.
PRVI GOL SAM PROSLAVIO NA ISTOKU SA PORODICOM
Svi sanjaju da zatresu mrežu u Humskoj i da otrče ka Grobarima. U vašem slučaju, navijači su pozdravljeni posle drugog gola za prvi tim?
- Protiv Radničkog sam postigao prvi gol, ali sam proslavio gol na istoku. Želja mi je uvek bila kad postignem prvenac da trčim ka jugu. U tom trenutku kad sam zatrsao mrežu emocije su me ponele. Na istoku su mi bili otac, majka i familija. Rekao sledeći put kad se upišem u strelce slaviću sa navijačima. U Lučanima sam dao drugi gol i onda sam otišao kod Grobara.
NE BIH KOMENTARISAO...
Mađarski koreni su vam doneli tamošnji pasoš. Da li je postojala mogućnost da zaigrate za njihovu reprezentaciju?
- Ne bih komentarsiao. Ne razmišljam o tome. Sad sam dobio poziv da igram za Srbiju.
LAZOVIĆ I MIJAT PROŠLI KROZ NAŠU SITUACIJU
Kakva je saradnja da Peđom Mijatovićem. Posle sjajne karijere, dragoceno iskutvo prenosi na vas?
- Peđa Mijatović i Danko Lazović nam daju savete često. Imamo sastanke sa njima.
Saveti nam znače, jer su oni prošli već sve to i poznaju situaciju.
STRANCI NE BI RAZUMELI NAŠE ŠALE
S obzirom na to da je u svalačionici mlađi imaju prednost, da li ima šala sa iskusnjim igračima?
- Stariji su uglavnom stranci i ne bi to razumeli, ali između nas mlađih ima uvek. Hemija u ekipi je sjajna što se vidi na terenu kad je prenosimo.
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
