Јовановић: Многим играчима се за три месеца променио живот

Партизан је у прошлој години променио пет тренера. Тражили су црно-бели право решење, међутим, били су склони да троше своје некадашње асове. Први шеф струке у том периоду био је Игор Дуљај, а последњи Марко Јовановић. Некадашњи дефанзивац Парног ваљка био је прво асистент Саву Милошевићу, а сада помаже Срђану Благојевићу. Недостатак ПРО лиценце Јовановићу је онемогућио да самостално води тим дуже времена, али свакако да и у постојећој улози доприноси резултатима тима и развоју играча.

Марко је стога компетентан да се осврне и на актуелну сезону:

- Донедавно смо играли на свака три дана. За младу екипу као што је наша, то је сигурно био изазов. Пре само неколико месеци, неки од њих играли су у омладинској лиги. Ипак, сви су се прилагодили на сјајан начин. Прошла недеља била је прва у којој смо имали прилику да одрадимо цео микроциклус, од понедељка до суботе. Фудбалерима је то пријало физички и психички. С друге стране, резултат у Нишу није нам био по вољи, али екипа је у добром стању, што је најбитније.

Утакмица против Радничког у Нишу показала је да Партизан има игру, али да не уме да, како се изјаснио шеф струке Благојевић, не уме да одради посао?

- Одлично смо ушли у утакмицу, играли сјајно првих пола сата. На крају смо били кажњени због великог броја пропуштених шанси. Коментарисали смо на клупи да је дошло до пада. После је Раднички постигао гол и то је утицало на екипу, што се видело по играчима. Покушали смо будемо бољи после паузе, али смо лоше кренули. Тим Томислава Сивића је био бољи у наставку. Успели смо да се стабилизујемо и нисмо  извукли реми, већ изгубили два бода. Све је то процес који ће трајати. Ово су млади момци и очекујемо да им ово буде неки вид сазревања.

После неколико година лутања, делује да је Партизан на правом путу, али да ће бити потребно да се жеље и планови клуба остваре?

- Одлука клуба да се ослони углавном на децу из омладинске школе и генерално младе играче била је  фантастичина. Кад смо почињали са радом, били смо свесни да ће бити успона и падова. Издвојио бих групу момака коју ретко виђам. Сви се друже и добри су између себе. Обрадује ме кад видим њих 15 у холу да седе, пију кафу, причају и смеју се. Унели су енергију, што су навијачи препознали. Публика је пуна позитивних утисака. На све то је утицало неколико фактора: одлука клуба и финансијска ситуација. На почетку је било разних коментара, али   Срђан Благојевић је донео добре одлуке као тренер, а момци су то усвојили и заиста приказују одличне партије. Имају љубав према клубу, много воле Партизан. Сви гаје невероватну емоцију, плачу и радују се заједно.

Колику улогу има психолошки аспект у ситуацији кад се млада екипа сусреће први пут са изазовима које није имала прилике да раније доживи?

- То је можда и најбитнији део. Играчи се први пут сусрећу са оваквим стварима, у смислу да играју добро, да сви са стране добијају похвале, али и ситуације као што је испадање из Европе од АЕК-а и Хибернијана и недавна утакмица против Радничког. Брже одрастају него што би требало, што је можда добро, а с друге стране много је битна  психологија. Важно је да не падају психолошки. Ту велику улогу играмо ми тренери. Причамо са играчима, имамо доста индивидуалних и групних састанка. Покушавамо да свима приђемо на посебан начин. Најважније је да су навијачи највећа подршка играчима. Већини у тиму се променио живот за три месеца. Од омладинаца и чланова мањих клубова дошли су у Партизан. Постали су ослонац тима, ту је и одговорност. Не ствара им се притисак због тога, али играчи су свесни величине коју има црно-бели дрес. Убеђен сам више него икад да су они ти. Генерације које буду наследиле овај тим, вратиће Партизан тамо где му је место: да се бори за титулу и да је осваја, али и да игра групну фазу европског такмичења.

Некад је важило правило да се млади играчи кале у Телоптику за први тим Партизана, али чини се да је дошло до замене улога, односно да први већи кораци омладинаца настају у Хумској?

- То је све из разлога што је Телеоптик раније престао да буде база. Прошао сам ту школу, као и сви моји саиграчи из омладинске школе. Телеоптик је био успутна станица до првог тима. Иако је то трећи ранг, у питању је сениорска лига која је тешка. Играчима је лакше после да играју кад прођу све то.  

Сарађивали сте са пет тренера у последњих годину дана, а тренутно сте у стручном штабу Срђана Благојевића?

- Благојевић је дошао у незгодном тренутку за Партизан. Прихватио се тешког бремена. Сигурно му је част и задовољство да буде тренер тако великог клуба. Помогао је Партизану, као што је и он њему. Имамо одличну сарадњу, он има добар однос са свима из стручног штаба. Инсистира да се настави са игром кад се погреши у додавању, у изградњи напада. Тражи да се поново освоји лопта. Унео је новитете у српски фудбал. Научио сам доста ствари од њега. Благојевић је за ове младе момке значајан. Брже ће учити и напредовати уз њега. Увек је боље форсирати нападачку игру, што је у ДНК Партизана као клуба, него бранити се. Ретко ко се данас брани у фудбалу са 11 играча у блоку, то је прошло време. Тражи се игра на гол више, брзо, од ноге до ноге пас игра.

Како вам делују штопери Партизана и да ли радите са њима, знајући да сте и сами играли на тој позицији?

- Што се тиче штопера, то су млади момци. На позицији централног дефанзивца и голмана искуство је највећа предност. Уз грешке које су имали, сваким даном све више напредују и драго ми је због тога. Тежимо ка томе да као тим будемо што више офанзивни. Онда се дешава да постижемо, али и да примимо голове. Такође, покушавам да на тренинзима и кроз што је могуће више анализа помогнем играчима да што више напредују.

Да ли су црно-бели на тренутак дошли у ситуацију да га противници доживљавају као „лак залогај”?

- То ме је највише болело, јер се изгубило поштовање према Партизану. Не мислим у негативном смислу, да је Партизан пропао клуб, далеко од тога. Пре су клубови гостовали и били свесни шта их чека у Хумској. Затим је био период кад су долазили и веровали су да су фаворити. Верујем да ће ови момци, а већ је тако почело да буде, да врате ДНК Партизана. Кад се долази на наш стадион, да се зна да противнику није свеједно, да ли ће да прими два, три или четири гола. Наравано, није исто време као некада, али важно је да Партизан враћа пошотвање других – закључио је Марко Јовановић.