РЕЧ СТРУКЕ – Јанковић: Немамо свежу крв, база нам је све мања

Човек се учи док је жив, неретко и на грешкама: ко размишља другачије – мање су му шансе за стазу посуту ружама.

Сваки добронамеран савет је, наравно, добродошао, поготово од мудре главе, после дебакла Србије од Енглеске с потписом Александра Јанковића, ко му пажљиво прати излагања (овог пута на РТС) – прожетог знањем и глагољивог, способног да пред фудбалски свет изнесе суштину, одвоји тривију.

- Пред Албанију, следећу и најважнију утакмицу, мора да се извуку поуке и научи из меча са Енглеском: амбијента, овога што Тухел ради с Горди Албионом, порука које шаље – списка играча и критеријума, непозивања великих имена - у овом тренутку у клубовима испод партија које пружају неки млађи момци. Константно преиспитивање и селекција на основу минутаже, то је нешто о чему дуго причам...

Кратка станка и...

- У бази имамо групу младих играча, прерано трансферисаних и од којих, на жалост, нико не игра. Ево, видели смо Недељковића, не постоји лоша намера у односу на момка који представља потенцијал, али он ће то да буде само ако у клубу игра. Долази из више од годину неиграња и то се у оваквој утакмици види.

Јанковићу биографија – Црвена звезда и млада репрезентација Србије, те белгијски клубови и А селекција Кине – свакој речи дарује тежину:

- И кад видимо „клинца” код Енглеза – Андерсона, откровење и нови играч у средини терена, морамо да знамо да је иза њега сјајна сезона у Нотингем форесту, заједно с нашим Миленковићем, око 40 утакмица у Премијер лиги и у свим такмичењима, ЕП до 21 годину и титула првака Европе. И, појављује се Тухел, који је све те податке изнео у први план и рекао: „У овом тренутку Андерсон се налази испред Галагера, Мејнуа и играча с великом репутацијом”. Победом у Београду и перформансом Андерсона, Тухел је проширио базу и обезбедио оно што је био лајт-мотив окупљања – свежа крв. Ми свежу крв, на жалост, немамо, зато што је наша база играча све мање – све мање и мање их имамо у иностранству.

Те...

- Наравно да ће после 0:5 да се јуре вештице и упире прстом, али ово је много већи проблем - од победе која може да замаскира: пласман на СП, ЕП, Лига шампиона Црвене звезде – велики кишобрани који вам дају исте такве могућности да прикријете оно што се уради / не уради. У младој репрезентацији, пораженој од Француске 0:3, имамо играче који не играју у клубовима и коначно та рупа почиње по први пут да се види голим оком. За људе који се мало боље и више баве тим стварима – одавно. Наравно, у моментима кад се побеђује нико не жели о томе да прича...

Александар тврди да су поруке свуда око нас, само да је питање да ли хоћемо да их видимо:

- То кретање Енглеза с центра дефинисало је менталитет обе екипе: и они који су очекивали ратнички приступ, напад од првог момента, били су изненађени. Донели су проблем: одсуство вертикалне игре, завршног паса, кружили су, немају као што је то учинио Катаи против Андоре и Летоније играча да га измисли. Па, с нашим ниским блоком: 25, 26 минута инсистирали су на Мадуекеу – „гађали” Бирманчевића и у једном моменту отворила се дубинска лопта, пас за Роџерса – шанса и гол.

Стручњак средње генерације нотира слабост(и) Србије:

- Да бисте могли успешно да се браните морате и неку лопту да сачувате, успоставите посед, у супротном... Постоји жал што нисмо пружили више, ставили Енглезе у проблем, дали шансу стадиону да нам се прикључи...