Нова генерална менаџерка женских рукометних репрезентација Србије Андреа Лекић изјавила је данас за Танјуг да ће бити спона између играчица и селектора и додала да је потребно проширити базу и едуковати децу о рукомету.
Лекић је 30. септембра именована за генералну менаџерку женских репрезентација Србије.
- За мене је ово нова функција, видим је као део мог развоја. Увек сам себи била највећи противник, притисак ме је мотивисао и гурао из зоне комфора. Управо је ово нешто ново за мене, а опет доста тога и познајем, начин управљања свих селекција РШ. Требало би да будем спона између играчица и селектора и неко ко ће својом визијом, уз стручне људе покушати да изгради систем и нешто што треба да траје - рекла је Лекић.
Она је навела да треба да се прошири база рукомета у Србији и додала да је потребно едуковати децу.
- Медаље доносе популарност, а ми смо последњу медаљу у женском рукомету освојили 2013, а у мушком 2012. године. Питање је шта да радимо кад немамо медаље, потребно нам је ширење базе и едукација деце о рукомету. Од предшколског узраста до основних школа, потребно је ради са децом и анимирати их. Из тога ћемо изнедрити најбоље, а касније ћемо водити рачуна о репрезентативцима, од пиониског, кадетског и јуниорског узраста, њима су неопходни прави савети, тренери и едукација шта у ствари носи живот професионалног спортисте - изјавила је некадашња рукометашица Србије.
Лекић је поручила да очекује да рукометашице Србије изборити пласман у другу рунду на предстојећем Светском првенству, које ће се одржати од 26. новембра до 14. децембра у Немачкој и Холандији.
- Идемо прво корак по корак, нисмо у ситуацији да претимо, али можемо да сањамо и маштамо. Имамо повољан жреб, Исланд и Уругвај су репрезентације које морамо да победимо, да тако кажем жаргонски. Играмо и са домаћином Немачком, то ће бити празник рукомета, пуна хала, биће феноменално. Најлепше је бити сензација, ја то нама желим. Пролазак даље значи укрштање са Црном Гором и Шпанијом, имамо повољан жреб, са свима можемо да играмо. Најбитиније је да сви дођу здрави на окупљање пред СП. Девојке су расположне, нови селектор је ту, имам искуства са шпанским тренерима - рекла је Лекић.
Истакла је да је 2013. година била најбоља у њеној каријери, када је освојила сребрну медаљу са Србијом на Светском првенству, Лигу шампиона са Ђером, а била је и проглашена за најбољу рукометашицу света.
- Звучи много лепо, сваки спортиста каже да не размишља исто у тренутку када има успехе и касније. Осећам понос и захвалност за све са којима сам играла, за тренере, ово је тимски спорт. Без њих би било тешко било шта остварити. Све је то била феноменална симбиоза. У тој позицији сам се нашла уз много труда, рада и дисциплине - навела је менаџерка женских селекција РСС.
Лекић је поручила да је за њу највећа жал што није играла на Олимпијским играма.
- Задовољна сам бројем људи које сам упознала кроз спорт, то су невероватна познанства, која су ме пратила кроз живот. Спорт пружа много, сазрева се брзе него у другим професијама. Медаље долазе саме по себи, некада је за мене био успех да освојим одличје, а сада је цео процес који сам прошла. Највећа жал у мојој каријери је што нисам играла на Олимпијским играма, увек сам тешко проживљавала што нисам тамо. Надам се да ћу то остварити сада у новој улози - изјавила је Лекић.
Додала је и да је плакала пред последњу утакмицу коју је одиграла за репрезентацију Србије. у априлу против Словенију у баражу за Светско првенство.
- Било ми је много тешко пре ту утакмицу. Нешто што сваки спортиста може да пожели, играле смо пред пуном халом у Бору. Успеле смо да преокренемо, победимо Словенију и пласирамо се на Светско првенство. То је био крај какав сам могла да пожелим - рекла је Лекић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.