Фудбал је чудновата игра, једна од оних у којима можете очекивати неочекивано. Прича која се сваким луцидним потезом, херојском одбраном, (не)прецизним пасом, дуелом „један на један”, често грубо, на ивици фаула, испише у оних 90 и кусур минута. Авај, некада може стати у три речи – веровали или не!? То су у суботу, недељне, кишне, тмурне вечери над Београдом, на властитој кожи осетили играчи Партизана. Црно-беле је са три потеза (гола) поразио Железничар, тим који је првог дана протеклог викенда исписао једну од најлепших страница у клупском алманаху. Панчевци су се радовали док су Београђани ошамућени од ударца, али не на кварно, већ тактички мудро, покушавали да дођу к себи.
Док се једном не смркне, другом не сване, крилатица је у којој се често крије велика истина. Ваља понекад издржати и такве ударце, јер пут до трона је често поплочан трњем, чији убоди боле, до коске. Ипак, трик је у самопоуздању, у том грму лежи зец. Зна то добро тренер Ненад Стојаковић, који је дан после окршаја са Железничаром, мирног срца и хладне главе поручио – желим да будемо шампиони. Вероватно су многи читајући ексклузивно његове речи на ступцима Спортског журнала помислили – је 'л ово нека з....анција? Одакле му херца да пуца на високо после резултата против аутсајдера... Али, има нечега и у тој лудости која се граничи с фанатизмом... Такви су шампиони! С покрићем или не? О том – потом.
Да је неко Марку Милошевићу, голману који по навици самоуверено господари шеснаестерцем, пре утакмице са Железничаром рекао да ће бити приморан да трипут вади лопту из мреже, вероватно би помислио, макар у себи – нема трика.
Све је личило на то, да ће прича тећи у лаганом ритму, кад је Немања Трифуновић, голом на истеку седмог минута, ривалу јасно ставио до знања да тешко може до изненађења. Али није тако мислио и Себастијан Џаспер чији ударац је 12 минута касније за прекаљеног Милошевића био једначина са две непознате. Баш као и они који су му у наставку задали Кваку Карикари и Дарио Гргић.
- Шта да кажем осим да сам незадовољан, резултатом првенствено. Исход меча против Железничара је за многе изненађење, а за нас и неуспех. Нисмо искористили шансе које смо имали, али највише ми је криво због тога што нисмо показали карактер. Жао ми је што смо тако нешто приредили навијачима, свима у клубу уосталом.
Бриде образи после шамара у виду пораза од аутсајдера, али играчи Партизана су, сходно величини клуба, навикли да сваки ударац стоички издрже и воде се неписаним правилом – никад пораз, само лекција.
- Не бих се баш сложио са тим да смо положили копља пред аутсајдером. Ипак је Железничар четврти на табели, то много тога говори. Сваки противник у овој нашој лиги, кад игра против Партизана и Црвене звезде, има мотив да заблиста у пуном сјају. Да се не разумемо погрешно, не тражим у томе алиби, ми смо морали боље, свесни смо тога. Извукли смо поуке и важно је да смо и даље на трону.
Мирна мрежа је синоним за миран сан, за сваког голмана. Утисак је, уз акценат да оно понекад зна да превари, да су Милошевићеве ноћи биле бесане после три гола које је примио против Железничара.
- Никада није пријатно кад се прими један, а камоли три гола. Никоме, ни навијачима, ни управи, ни нама играчима. Ипак, довољно смо професионални, а неки од нас и искусни да знамо како да се носимо са том врстом притиска. Наравно да сам се осећао лоше када сам примио три гола, али... После њих сви о нама причају у негативном контексту, а ваљало би мало поменути и то да Партизан није примио ниједан гол на седам утакмица – између осталог је истакао Марко Милошевић.
ПОКАЗАЋЕМО КАКО СЕ „ГИНЕ“ ЗА ЦРНО-БЕЛЕ
Слово на папиру не лаже. Из девет на минулих десет окршаја са Јавором црно-бели су изашли као победници, док је једна утакмица завршена без победника. Статистика је јасна и ако је судити по њој играчи Партизана би требало мирно да спавају уочи предстојећег окшаја са Ивањичанима, али... Све су прилике да неће бити тако, јер ће на црту стати ривалу који је у недељу, лукаво, фудбалски намазано и тактички прорачунато, узео меру Црвеној звезди. Ствари стоје овако – опрез је неопходан, јер би и најмања грешка могла да постане још једна нула у рубрици бодови. Тај „луксуз” црно-бели себи не би смели да дозволе.
- Свесни смо тога са каквим ривалом ћемо имати посла у суботу и наш задатак број један је да на том мечу покажемо карактер, јер то нисмо урадили против Железничара. Пре три недеље смо одмерили снаге са Јавором, у одложеној утакмици другог кола. Ивањичани су нас намучили, једва смо стигли до победе (3:2). На нама је да после пораза од Панчеваца осветламо образ и свима ставимо до знања како се „гине” за Партизан. Огромна је одговорност носити црно-бели дрес, увек је борба непрестана – казао је Милошевић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
