Milošević: Morali smo bolje, tron i dalje naš

Fudbal je čudnovata igra, jedna od onih u kojima možete očekivati neočekivano. Priča koja se svakim lucidnim potezom, herojskom odbranom, (ne)preciznim pasom, duelom „jedan na jedan”, često grubo, na ivici faula, ispiše u onih 90 i kusur minuta. Avaj, nekada može stati u tri reči – verovali ili ne!? To su u subotu, nedeljne, kišne, tmurne večeri nad Beogradom, na vlastitoj koži osetili igrači Partizana. Crno-bele je sa tri poteza (gola)  porazio Železničar, tim koji je prvog dana proteklog vikenda ispisao jednu od najlepših stranica u klupskom almanahu. Pančevci su se radovali dok su Beograđani ošamućeni od udarca, ali ne na kvarno, već taktički mudro, pokušavali da dođu k sebi.

Dok se jednom ne smrkne, drugom ne svane, krilatica je u kojoj se često krije velika istina. Valja ponekad izdržati i takve udarce, jer put do trona je često popločan trnjem, čiji ubodi bole, do koske. Ipak, trik je u samopouzdanju, u tom grmu leži zec. Zna to dobro trener Nenad Stojaković, koji je dan posle okršaja sa Železničarom, mirnog srca i hladne glave poručio – želim da budemo šampioni. Verovatno su mnogi čitajući ekskluzivno njegove reči na stupcima Sportskog žurnala pomislili – je 'l ovo neka z....ancija? Odakle mu herca da puca na visoko posle rezultata protiv autsajdera... Ali, ima nečega i u toj ludosti koja se graniči s fanatizmom... Takvi su šampioni! S pokrićem ili ne? O tom – potom.

Da je neko Marku Miloševiću, golmanu koji po navici samouvereno gospodari šesnaestercem, pre utakmice  sa Železničarom rekao da će biti primoran da triput vadi loptu iz mreže, verovatno bi pomislio, makar u sebi – nema trika.

Sve je ličilo na to, da će priča teći u laganom ritmu, kad je Nemanja Trifunović, golom na isteku sedmog minuta, rivalu jasno stavio do znanja da teško može do iznenađenja. Ali nije tako mislio i Sebastijan Džasper čiji udarac je 12 minuta kasnije za prekaljenog Miloševića bio jednačina sa dve nepoznate. Baš kao i oni koji su mu u nastavku zadali Kvaku Karikari i Dario Grgić.

- Šta da kažem osim da sam nezadovoljan, rezultatom prvenstveno. Ishod meča protiv Železničara je za mnoge iznenađenje, a za nas i neuspeh. Nismo iskoristili šanse koje smo imali, ali najviše mi je krivo zbog toga što nismo pokazali karakter. Žao mi je što smo tako nešto priredili navijačima, svima u klubu uostalom.

Bride obrazi posle šamara u vidu poraza od autsajdera, ali igrači Partizana su, shodno veličini kluba, navikli da svaki udarac stoički izdrže i vode se nepisanim pravilom – nikad poraz, samo lekcija.

- Ne bih se baš složio sa tim da smo položili koplja pred autsajderom. Ipak je Železničar četvrti na tabeli, to mnogo toga govori. Svaki protivnik u ovoj našoj ligi, kad igra protiv Partizana i Crvene zvezde, ima motiv da zablista u punom sjaju. Da se ne razumemo pogrešno, ne tražim u tome alibi, mi smo morali bolje, svesni smo toga. Izvukli smo pouke i važno je da smo i dalje na tronu.

Mirna mreža je sinonim za miran san, za svakog golmana. Utisak je, uz akcenat da ono ponekad zna da prevari, da su Miloševićeve noći bile besane posle tri gola koje je primio protiv Železničara.

- Nikada nije prijatno kad se primi jedan, a kamoli tri gola. Nikome, ni navijačima, ni upravi, ni nama igračima. Ipak, dovoljno smo profesionalni, a neki od nas i iskusni da znamo kako da se nosimo sa tom vrstom pritiska. Naravno da sam se osećao loše kada sam primio tri gola, ali... Posle njih svi o nama pričaju u negativnom kontekstu, a valjalo bi malo pomenuti i to da Partizan nije primio nijedan gol na sedam utakmica – između ostalog je istakao Marko Milošević.