Пет прволигаша и, највероватније, само три суперлигаша (очекује се да Црвена звезда прескочи Будућност из Добановаца) четвртфиналисти су Купа Србије. Лепо друштво, уз Војводину и вероватно шампиона, подгрева и наду да би се после прошлосезонског трећег места у лиги и у купу могло добацити никад даље. Нико у Новом Пазару није очекивао да ће Дубочица доћи на поклоњење, још мање да ће у меч ући отворених карата и у сваком моменту изгледати боље од многих екипа високог друштва јесенас на Градском стадиону. Да су из играча и стручног штаба Новог Пазара извукли све чиме се располагало потврђује и одлука Владимира Гаћиновића да у другом полувремену у ватру баци и нон-стоп играњем истрошене адуте Малекинушића, Давидовића и Петковића. Не дешава се тако често ни да Гаћиновић упути јавне похвале неком од играча, овога пута није имао избор јер је улога млађаног Зорана Алиловића била круцијална. Тренер Новог Пазара није пропустио да каже да му је драго на који начин је голобради момак чекао и дочекао прву и праву шансу. Признао је и да је прилику могао да добије и раније и додао да је она можда дошла у правом моменту. Да је 19-годишњи изданак Партизана за који је дебитовао у елитном друштву и репрезентативни адут Србије у свим млађим селекцијама сам себи писао сценарио за деби - овакав сигурно не би ставио на папир.
Зорану Алиловићу требало су само два минута да постигне први гол у дресу Новог Пазара, за два - укупно 33. Погоци су круна, али никако не би смели да у други план ставе све остало што је презентовао током 78- минутног присуства на терену. Сјајан је био и потез Гаћиновића да га пре краја изведе из игре како би побрао заслужене аплаузе публике. Ко није располагао са много података о краткотрајној каријери Алиловића могао је по завршетку утакмице са собом да понесе и закључак да су иза овог момка на десетине мечева оваквог типа. Изгледао је као да је са собом понео џакове самопоуздања, толико да то не може да се потроши тек тако.
- Знам да сам све време добро радио на тренинзима и у глави ми је само било да морам бити миран. Рекао сам себи пре утакмице, шта год било - биће добро. Веровао сам себи и очекивао да ми се вредан рад врати. Очекивао сам да ћу шансу добити и раније и да би до сада требало да сакупим више минута. Пре овог меча само сам против ТСЦ-а на терену провео двадесетак минута. И поред тога све време сам остао фокусиран и то се вратило. Ко зна зашто је добро што се све ово сад десило?
После утакмице Гаћиновић је још у свлачионици честитао играчу меча.
- Рекао је да је можда боље што сам тек сад добио шансу.
Голови су стигли као награда за посвећеност.
- Код првог нешто ме је повукло да кренем још напред и, ето, лопта је дошла. Код другог је прорадио осећај.
Сад кад је у своје способности уверио тренера и саиграче реално би било да се нада значајнијој улози.
- Очекујем да ће ме бити више у преостале три утакмице до краја овог дела сезоне. Сваки минут на терену ми значи. Уосталом, због тога сам и дошао у Нови Пазар.
Место у офанзивном реду је и Алиловићева природна позиција.
- Нека ,,осмица” сам. Као још млађи био сам везни одмах иза шпица, мада ми одговара и крилна позиција са нешто другачијим захтевима.
У НОВИ ПАЗАР САМ И ДОШАО ДА БИХ СЕ ВРАТИО У ПАРТИЗАН
Прошле године у ово време Марко Јовановић преузео је на кратко тренерску палицу у Партизану. У мечу с Радничким из Ниша Алиловић је и дебитовао за први тим црно-белих, у чијем саставу се нашао укупно 11 пута. Прву првенствену утакмицу одиграо је четири дана пре данас стандардног Огњена Угрешића. Број минута доласком Срђана Благојевића почео је да се тањи.
- Међу првима из садашње генерације добио сам прилику. Време иде, већ је прошло годину од тог дебија. Доласком новог тренера изгубио сам статус, добијао сам прилику на кашичицу. У Нови Пазар сам и дошао да бих се вратио у Партизан. Убеђен сам да могу да будем не само првотимац, већ и један од носилаца игре црно-белих – пун је самопоуздања Зоран Алиловић.
ОТАЦ МИЛОШ ДОНЕО СРЕЋУ
Милош, отац Зорана Алиловића, млађим генерацијама много је познатији као тренер шампионских футсал екипа Црвене звезде и ФОН-а. Нешто старији добро се сећају „деведесетих” прошлог века и матине утакмица Хајдука на Лиону. Састав у којем су, између осталих, били Боби и Куки Поповић, Синђић, Дукић, Торић и остали није се могао замислити без неуморног везисте.
- Да, тата је био на утакмици. Можда ми је донео срећу. Стално причамо о фудбалу и то ми много значи – истиче Зоран.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
