Анализираћемо суђење утакмице друге фазе која одлучује за пласману у наредну рунду Србија – Црна Гора коју су судили браћа Коњичанин из БиХ.
Утакмица са много контаката и међусобног држања и повлачења. Трудиле су се да успоставе уједначен критеријум иако је екипа Црне Горе физички доминантија. Својим суђењем нису утицали на коначан резултат.
У оваквој утакмици где је било много обостраних контаката, сигурно је било елемената да буде и више прекршаја у нападу од стране нападајућих играча, мада су у неким ситуацијама свирали прекршај у нападу иако се одбрамбена играчица кретала према нападачу, судије су се определиле за овакав критеријум.
Критеријум прогресивног кажњавања иако су имали исправих искључења је био са осцилацијама, нису изградили адекватан критеријум, требало је да успоставе „чистију“ игру кружног нападача игри на линији голмановог простора.
У два наврта су гледали ВАР, у првом случају нису санкционисали ударац у лице Јововић, а у другом случају су поништили гол Србије због „качења“ по лицу Скробић која је претходно била у међусобном контакту фаулирана.
Судије су заузели уједначен критеријум досуђивања седмераца на линији голмановог простора за обе екипе, као и одбраном из голмановог простора.
Судије су поштовали су предност приликом малих фаулова, дозвољавали су предност приликом предаје лопте свом саигра.
Нису имали много прилика за најаву и досуђивања пасивне игре, с обзиром на висок ритам и велик број постигнутих голова.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.