Мало Градиште, а велико срце ВГСК

Велико Градиште, мали град од око 5.000 становника има чиме да се поноси – великим људиmа и играчима кojи носе дрес Одбојкашког клуба ВГСК-а. У повратничкој сезони у Суперлиги Србије, борби које су храбро добијали на терену, оних ван њега - „ветрова који су дували” са свих страна, доласцима добрих играча, потом и одласцима истих.

И изборили су се од тренера Милана Ђуричића и свих у стручном штабу, до играча и главних хероја у овим редовима. Јер на почетку сезоне далеко од тога да је било пријатно држати фењер, гледати у бројке 0-5 и последње место.

Међутим, у тај мали трачак светлости на крају тунела управо су веровали махом домаћи играчи, уз искусне Немању Стевановића, Вељка Бохарева и Алексу Станића и направили невероватне ствари.

Последњи подвиг за шести лигашки тријумф у низу, да, добро читате, урадили су управо против Црвене звезде у 11. колу. И то после минуса од два сета, издигли су се, градили поен по поен и на крају они били ти који су славили 3:2 у дупке пуној дворани – Хали спортова! Ред песама, ред изласка навијача, углавном деце, понека бакља за комплетан утисак.

Немања Стевановић, 36-годишњи примач сервиса, ове сезоне појачао је Градиштанце. И срећан је, искрен као и увек у каријери и кад је причао о поразима, али и у тренутку кад он и саиграчи живе бајку. И управо је малтене главну причу усмерио на, како каже, групу момака из Градишта, којој је свака утакмица борба за опстанак иако је клуб од дна у овом тренутку на коти 7 на табели.

Смеје се Немања кад је видео позив из Спортског журнала и каже онако у свом стилу, смирено али задовољно:

- Хвала. Добро је да се и нас неко сети.

Потом и наставио о саиграчима:

- Екипа је састављена тако да 90 одсто чине Градиштанци плус нас тројица, Грковић, Станић и ја. Кад погледамо првобитне планове, везивали су се за грчевиту борбу за опстанак. Уследио је одлазак дизача Кисића, долазак другог техничара, у међувремену је и он отишао. Било је тешко гледати све то уз првобитан учинак који је стајао на табели 0-5 без освојеног сета. Дошли смо до тога да смо највеће изненађење Суперлиге и да смо у низу од шест победа против тимова који су били фаворити.

Последњи је био против Црвене звезде?

- Ако је веровати новијој историји, ВГСК је по први пут добио Звезду. Прелеп резултат, прелеп догађај за Градиштанце. Из викенда у викенд, правимо чуда. Били смо отписани, ретко ко да је веровао у нас. Ми јесмо! Држали смо се као тим, и из меча у меч добијали. Рецимо против Војводине коју смо такође победили, нисмо били свесни. Међутим, то је нешто наше, иако смо аутсајдери, понашамо се као фаворити и добијамо. А све радимо у тишини. И понављам, највише ми је драго због момака из Градишта који су махом играли само прву лигу. Похвалио бих баш њих, на њима је будућност. Осим Бохарева, Поповића и мене, који имамо стаж у Суперлиги, остали и немају баш.

Шта Вам је пролазило кроз главу после минуса у сетовима 0:2, да ли сте веровали?

- Играчки, нормално је да се надаш! Циљ је био да дижемо ниво игре после паузе, после промене техничара, одиграмо најбоље што можемо, пружимо сигурну партију. Нисмо имали тензију ни притисак. Само да се потрудимо, и труд се исплатио, иако и даље идемо у мечеве као да смо аутсајдери.

Дакле, у томе је кључ, без „летења”?

- Само фокус и вера групе добрих играча која је следећи заједно један циљ, стигла докле је стигла, кажем за сада. Тим смо у коме се не истиче појединац, да неко направи 5 поена, онај други 40. Не, сви желимо да пружимо допринос да ли за један ас, блок, одбрану – поносно је истакао Немања Стевановић, уз жељу:

- Да се чујемо још, ту смо сви, а ми ћемо наставити са нашим задацима.