Осам година је бранио црно-беле боје на терену, као капитен предводио је генерацију која је 1989. освојила Куп Југославије после 32 године поста. У тренерској каријери у два наврата је седео на клупи клуба из Хумске – у сезони 2004/05, кад је Парни ваљак презимио у Европи и освојио титулу, односно у сезони 2013/14. Довољно је само рећи „Чика Црни“.
Владимир Вермезовић гостовао је у подкасту „Нисмо од јуче“, где је евоцирао успомене из Партизана, али и говорио о новим црно-белим бисерима:
- Данас Звезда купи све, такав је сад распоред снага, наши клинци сада сви иду у Звезду, не знам који је разлог. Партизан у таквој ситуацији мора поново да направи култ, као што је учинио Атлетик Билбао, направивши да у њему играју само Баски – они су баш екстремни. Ако се ослањамо на нашу децу, али ко са децом спава, какав се буди? Кад сам 2004. дошао у први тим из Телеоптика, заједно са мном је кренуло десетак-петнаест играча, с тим да сам имао поред себе Ненада Бјековића, који је сваку моју идеју прихватао. Од старијих смо имали Бату Мирковића, Ивицу Краља, Ивана Томића, Адија Нађа, касније Драгана Ћирића. Дакле, петорицу маторих играча који су, кад би деца почела да дивљају на терену, знали како да реагују. Да није било Бате, Рнић, Ђорђевић и Емегхара не би постали играчи.
У низу анегдота из времена кад је са клупе предводио црно-беле, Вермезовић је издвојио једну са зимских припрема:
- После Биће Младинића или Томе Калоперовића, ја сам први тренер који је одвео екипу на припреме у снегу. Тара, трим стаза, идеална за зимске припреме. Пред дочек српске Нове године рекао сам Марку Вјетровићу да резервише ајриш паб на Златибору, како би се екипа провела то вече. Момцима ништа нисам причао, све док после вечере нисам саопштио Саши Илићу, као капитену, да оду у закупљен локал и да имају времена до један сат иза поноћи. Уз напомену да је ујутру у девет часова трчање на трим стази и да ће бити мерење пре почетка тренинга. У један иза поноћи ми звони телефон, на дисплеју пише Ади Нађ. Каже: „Шефко, овде се мало залетело, можемо ли да останемо до два?“ Кажем да није проблем, али да је тренинг у девет. У два ме зове поново Нађ: „Може ли до три?“ Ни то није био проблем. Ето их у четири у хотелу. Ујутру, пре доручка, сви мамурни док им се вадила крв, али на трим стази, за два сата колико је трајало трчање, реч нису проговорили, иако су били изложени напору по леду и снегу. Кад је кондициони тренер Дејан Илић очитао резултате, био је запањен: „Владо, не можеш да верујеш, ово је био најбољи тренинг за две године колико меримо резултате, сви су били у зони у којој је требало да се нађу.“ Онда сам се ја нашао у проблему – ако им то саопштим, биће: „Шефе, погледај какви су резултати, кад се вратимо за Београд, идемо мало на сплавове.“ Онда сам им дозволио да на летње припреме поведу супруге и девојке, али да они сами плаћају собе за њих.
Партизан је један од најтежих пораза у овом веку доживео у плеј-офу за Лигу шампиона 2005. године, кад је елиминисан од Артмедије после једанаестераца.
- Нисам могао да скупим пет извођача пенала. Нико није хтео да шутира, јавили су се само Симон Вукчевић и Пјер Боја. Касније је Боја изјавио да сам га натерао да шутира, што је лаж. Знам да сам питао Нешу Брновића да ли би он шутирао, а да је узвратио: „Ја не бих, не шутирам пенале.“ На крају је баш Брновић био шести извођач и промашио је. Никад после тога нисам дозвољавао играчима да сами одлучују, јер сам желео да скинем одговорност са њих. Против Артмедије сам им навалио бреме одговорности, али нисам имао неког да ми то каже. Тешко ми је пала елиминација, представљало је снажан ударац.
Уследило је и испадање од Макабија из Петах Тикве.
- То ми је најтеже пало, јер нисам имао никакво решење, нисам знао шта се дешава, неки играчи ме нису послушали шта да раде. Код нас су увек теорије завере – те кладионице, те ово, те оно. Сви су били генерали после битке, а једини сам ја преузео одговорност – рекао је Вермезовић.
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
