Зар и ти, сине Митре?

У животу Стефана Митровића ништа се није променило у односу на октобар 2014. и случај „дрон”: и даље корача границом љубави и мржње, доказ – под старе фудбалске дане и после иха-хај година у иностранству ускочио је у Партизанов дрес.

Ни то, вероватно, не би било чудно да у августу 2024. није забележено: „Наравно да сам навијач Црвене звезде, то сви знају.”

Стога, логично је питање свих са срцем на црвено-белој страни Топчидерског брда: „Побогу, шта ти је то требало у 36. години?”

Чак и да се свари, тешко да може: „Имамо пример капитена Црвене звезде – Мирка Иванића, знамо одлично његову изјаву пре него што је потписао за вечитог ривала”.

Неуспео покушај правдања, тотално беспотребан. Преузми одговорност, не пребацуј лоптицу.

Добро, 'ајмо због 36 утакмица за репрезентацију да будемо блажи према Митровићу: за гест против Албаније, иницијалну капислу хаоса и „збогом” ЕП 2016, „крив” је патриотизам, за неадекватно помињање Иванића савет из Хумске.

Међутим, кроз историју: због претераног патриотизма и лоших саветника почињали су и ратови...